Ђоковићев интервју за РТС је први откако се вратио из Аустралије после депортације коју је наредио министар за имиграцију Алекс Хок, под сумњом да ће боравак српског тенисера на том континенту појачати антиваксерски сентимент.
Медведев је доживео тежак пораз, водио је са 2:0, али је Шпанац успео да преокрене резултат, после чега је Рус био разочаран, нарочито понашањем аустралијске публике која га је практично ометала у игри.
„Данил је изузетно добар момак, са њим одувек имам изванредан однос, пун поштовања и разумевања, подршке. Он јако цени то што сам му помагао када је био јуниор, када се пробијао у сениорске воде. Наш однос је позитиван иако смо постали велики ривали, он је 45 минута након завршеног меча послао поруку мени, што је било изненађујуће. Не бих да улазим у садржај поруке, али подршка је била обострана“, рекао је Ђоковић за РТС.
Најбољи тенисер света је изнео свој став о Медведеву.
„Допада ми се код њега то што је аутентичан, оригиналан, свој, не устручава се да каже оно што мисли, да ће можда некоме да засмета, да није политички коректан. Поистовећујем се са њим. Видео сам себе кроз њега, ја сам донекле био такав на почетку каријере, поштовао сам противнике, али сам знао ко сам и шта сам, знао сам да вербализујем своје намере и циљеве, као што он то данас ради“.
Аустралијан опен је остао недосањани сан за Ђоковића, ране и даље нису зацелиле.
„И јесте и није. Осећам се боље него док сам био у Аустралији. Живот иде даље. Имам двоје деце и много тога ван тениса. Јесте ту чудан осећај и даље, због свега чега је било и раније мимо свих дешавања у последњих месец дана. Аустралију ћу увек памтити по лепим стварима. Много незаборавних момената сам доживео тамо, немам ништа против тамошњег народа, напротив, имам лепу конекцију са љубитељима тениса и спорта, резултати су доказ како се осећам тамо. Желим да се вратим у Аустралију, желим да играм на Род Лејвер арени, то је мој најуспешнији терен“, навео је Ђоковић.
Ипак, Новак је нашао начин како да опорави дух.
„Искористио сам прилику, имао сам срећу да током каријере проводим јануар у Аустралији, имао сам толико успешних турнира, али овога пута су се отвориле две, три недеље. Имао сам могућност да обиђем завичај, поносан сам на корене, обишао сам Јасеново поље где је наша породична кућа била некада. Имао сам част да седим у друштву митрополита Јоаникија, обишао сам манастир Острог, са патријархом Порфиријем сам на дан Светог Саве био у Храму Светог Саве. Видао сам ране, тражио сам да се склоним од свега и да се опоравим“.
Што се финала тиче...
„Није било лако, ја сам желео да будем у финалу. Морао сам због околности код куће да пратим финале, нисам желео, али су син и супруга здушно навијали, свако за свог играча. Ја сам морао да гледам са њима. Нисам све време, али је било интересантно посматрајући њих двоје који су навијали. Нисам навијао, био сам веома неутралан. Ко год да је победио, ја бих изгубио, у мени је преовладала емоција жеље да ја будем на терену. Хтео сам да се дистанцирам од превелике емотивне умешаности у читав меч“, истакао је Ђоковић.