Председавајући Минхенском безбедносном конференцијом Волфганг Ишингер, који се крајем године повлачи са ове функције, оценио је да је недолазак делегације из Русије грешка.
Међу бројним учесницима скупа, који ће, након паузе због пандемије поново бити одржан „уживо“, су потпредседница САД Камала Харис, шеф америчке дипломатије Ентони Блинкен и председник Украјине Владимир Зеленски.
Конференцију ће отворити генерални секретар УН Антонио Гутереш.
На тродневном скупу ће учествовати око 30 шефова држава и влада, као и више од 80 министара.
Конференција, која се одржава, према устаљеној традицији, у хотелу „Бајришер хоф“, спровешће се уз поштовање епидемиолошких мера, те ће уместо уобичајених 2.000 учесника, ове године присуствовати 600 особа, које морају да буду вакцинисане и сваки дан раде ПЦР тест, пренео је Танјуг.
Фокус конференције биће ситуација око Украјине, нуклеарни споразум са Ираном и стање на Западном Балкану.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков саопштио је недавно да председник Русије Владимир Путин неће учествовати на Минхенској конференцији о безбедности, а потом је стигла и вест да ни шеф руске дипломатије Сергеј Лавров неће учествовати на конференцију.
Овогодишња Минхенска конференција о безбедности одржава се након што је Москва крајем прошле године у светлу погоршања односа са Западом и заоштравања ситуације око Украјине предала Бриселу и Вашингтону нацрте докумената о безбедносним гаранцијама. Кремљ инсистира на прекиду војне сарадње НАТО-а са постсовјетским земљама, одустајања од отварања база на њиховим територијама, ограничавању распоређивања ударног наоружања код руске границе, повлачењу америчког нуклеарног оружја из Европе и неширењу НАТО-а на Исток. Русија је 26. јануара добила писани одговор, али су западни партнери игнорисали све основне тачке те је Москва јуче предала америчком амбасадору у Русији Џону Саливену писану реакцију на амерички одговор.
Минхенска конференција о безбедности се одржава сваке године од 1962. године. У првих 30 година на њој су учествовали, углавном, представници НАТО, а од деведесетих су им се придружиле Русија Кина, Јапан, Индија и друге државе.
Подсетимо, председник Владимир Путин је у свом говору из 2008. године оштро критиковао спољну политику САД и идеју монополарног светског поретка. Он је тада оштро реаговао на ширење НАТО-а и распоређивање америчке ПРО у источној Европи.