Нето девизне резерве су на крају 2021. биле на нивоу од 13,7 милијарди евра, додала је Табаковићева на редстављању фебруарског извештаја о инфлацији.
Како је рекла, у нашим трезорима има близу две милијарде евра у злату, чија количина се константно увећава и која закључно с крајем јануара износи 37,5 тона.
"О мањим потребама за екстерним финансирањем говори планирано смањење фискалног дефицита и прелазак у примарни суфицит у 2024, као и чињеница да се учешће јавног дуга опште државе у БДП-у већ у прошлој години нашло на опадајућој путањи и да је на крају прошле године износило 57,5 одсто, када је реч о дугу опште државе односно 56,9 одсто за централни ниво власти" истакла је гувернерка НБС.
Навела је да је дефицит текућег рачуна у 2021, седму годину заредом, био покривен нето приливима страних директних инвестиција, што се очекује и у наредним годинама.
Прилив страних директних инвестиција у 2021. износио је 3,9 милијарди евра и наставио је да буде претежно усмерен у разменљиве секторе, каже Табаковићева.
Раст приватних инвестиција, захваљујући очуваном поверењу и обезбеђеним стабилним изворима за њихово финансирање, уз наставак реализације инфраструктурних пројеката финансираних од стране државе, допринеће да се учешће укупних фиксних инвестиција у БДП-у, према нашим проценама, ове године повећа на 25 одсто, са 23,7 одсто из претходне године, као и да настави да расте у наредним годинама.
Према њеним речима, повољна кретања настављена су и на тржишту рада.
Просечан број формално запослених у приватном сектору у 2021. износио је 1,67 милиона, што је скоро 100.000 више него у претпандемијској 2019. години.
"Највеће повећање запослености бележимо у секторима који су нам најзначајнији са аспекта раста и развоја економије - у прерађивачкој индустрији (34.000 људи), затим у грађевинарству (15.000), као и услугама приватног сектора, попут ИКТ услуга, трговине, саобраћаја, туризма и угоститељства. Истовремено, просечна зарада у Србији повећана је за 18,5 одсто у претходне две године, вођена пре свега растом зарада у приватном сектору, које су у истом периоду повећане за 19,2 одсто.", навела је Табаковићева.
Истакла је да очувано тржиште рада у условима пандемије и даљи раст запослености и зарада представљају најзначајнији извор финансирања личне потрошње, за коју процењујемо да ће наставити да расте на стабилним и здравим основама, доприносећи привредном расту, али не прекомерно и не генеришући веће инфлаторне притиске.
"Захваљујући очувању поверења и пуне стабилности финансијског система и финансијски сектор наставља да обезбеђује средства за нове инвестиције и потрошњу и тако подржава привредни раст. У протеклих неколико година, Србија бележи готово двоцифрен раст кредитне активности, конкретно 9,9 одсто у 2021. години, чији важан извор за финансирање представљају рекордни износи девизне и динарске штедње приватног сектора", рекла је гувернер НБС.
Додала је да је раст кредита резултат све бољих показатеља банкарског сектора, о чему сведоче висока капитална адекватност и учешће проблематичних кредита, које је у децембру износило 3,5 одсто што је за 0,7 процентних поена ниже од преткризног нивоа с краја 2019. године.