„Клирвју АИ“ из Њујорка попуњава своју базу података фотографијама лица претражујући изворе као што су Фејсбук, Јутјуб и милиони других сајтова, а њихову технологију већ користе бројне службе за спровођење закона и владине агенције широм света. У циљу борбе против криминала желе да напрве збирку од 14 фотографија за сваког од 7 и по милијарди људи.
Стручњак за медије и нове технологије др. ум. Мирко Стојковић, редовни професор Факултета драмских уметности, за Сутњик каже да постоји више начина за прикупљање биометријских података о људима, понекад то раде државе, понекад компаније. Прикупљање је мање или више уређено, али му је увек циљ да сакупи што више података, јер то омогућава држави да боље контролише своје субјекте, али вреди и компанијама, да остваре што већи профит.
Човечанство у маказама између два интереса
"Ми се заправо као грађани и потрошачи налазимо у маказама између две врсте интереса, оно што се сече је наше право на приватност. У неким државама регулатива је уређенија, добар пример је Европска унија која има ГДПР (General data protection regulation), систем различитих прописа и закона који штити од узимања фотографија и других података, а слично је и у Србији која има Закон о заштити података о личности. Постоји основа на којој би могла да се гради одбрана од непрекидног "праћења", међутим она се гради бирократским путем кроз законе, а пракаса указује да се они на различите начине заобилазе", каже Стојковић.
Компанија прављење базе правда борбом против криминала
© AP Photo / Ted S. Warren
Он разуме размишљање који доводи до аргумента да је оваква врста надзора нешто што смањује криминал, међутим, каже да постоје бројна истраживања у којима се на врло егзактан начин показује да је смањење криминала врло мало у односу на степен кршења права које иде уз дигитални надзор.
"Криминалци заобилазе закон, као што пљачкају банке у којима су чувари и камере, исто ће да раде, без обзира на камере које снимају људе на улицама, само ће бити опрезнији. Наћи ће могућност да хакују камеру или да се сакрију на неки други начин. Проблем са таквом врстом надзора је заправо за све остале, јер нико од нас неће да посвети живот томе да не буде препознат на друштвеној мрежи или да не буде видљив на улици. Ми ћемо бити ти чији се подаци сакупљају и обрађују, ми ћемо бити ти чији ће начин размишљања и понашања бити модификован у складу са жељама најбољег понуђача", тврди Стојковић.
Циљ искључиво профит
Он додаје да ће ова технологија бити од највеће помоћи корпорацијама чији је циљ искључиво профит. Верује да је "сакупљање лица" и уопште коришћење вештачке интелигенције у великој мери усмерено ка томе да формулише наше ставове и навике, да на одређени начин бивамо формирани као пластелин, у складу са захтевима оног који најбоље плати.
"Ко плати и каже, хоћу да неко купује мој сладолед од ваниле, хоћу да купују жене старе између 29 и 34 године, које живе ту и ту, он ће добијати таргетоване области, вести које су тако формулисане да свесно или несвесно гурају ка куповини оног производа за који је неки произвођач платио такву врсту маркетиншке кампање. Рекламе које гледамо на телевизији су само делић онога што формира наше ставове и наше мишљење о разним стварима".
Стојковић додаје да је у последње време развој вештачке интелигенције дошао до тог нивоа да је примена могућа свакодневно. Постоји програм "Муви пас" који прати да ли су очи везане за екран док гледамо рекламе. Гледалац који их прати 15, 20 минута без склањања погледа, добија бесплатну карту за биоскоп. За то време прима информације које на њега утичу.
Апсолутна контрола и губитак слободе
Овај рецепт познат је више од сто година, али сада, у комбинацији вештачке интелигенције и адвертајзинга и различитих медија који имају своје агенде, резултат је маса која се апсолутно понаша у складу са оним шта јој се саопштава.
"То је апсолутна контрола, ту нема слободе духа, нема слободе уопште. Мислим да је слаб аргумент да је криминал нешто што је основни циљ оних који се баве вештачком интелигенцијом на такав начин, оваквом врстом надзора, јер криминал не опада много. Мислим да је заправо контрола људи оно што је коначно исходиште свега овога", закључује Стојковић.
Ипак, компанија са Менхетна не пролази глатко са својим намерама, подигнуте су тужбе због прикупљања података са туђих извора и искоришћавања слика. Фејсбук, Гугл, Твитер, ЈуТјуб и друге компаније затражиле су забрану узимања фотографија са њихових страница и брисање до сада прикуљеног материјала. Компанија се позива на Први амандман, с обзиром да слике узимају с "јавног интернета".