Критичари могу да гледају из једног угла како су деловале обавештајне службе, каже Ковач и наглашава да то њихово мишљене може да се политички доведе у контекст да су оне недовољно способне да открију намере Русије.
Он сматра да је Америка од самог почетка знала да неће доћи до агресије нити да су Руси груписали адекватне снаге за такав један циљ и да нису наивни. Можда од свега је најважније то што су знали да то није стратегија Русије.
„Никада није забележени један чин у новијој историји да је Русија интервенисала чисто из неких освајачих намера, без преке потребе утицаја на окружење ради заштите сопствене националне безбедности. Америка је та која је преко медијске компаније коју су подржавали, нажалост, и већином европски медији, па чак и многи медији у нашој земљи као и бројни аналитичари, зацртала неки судбоносни дан. Одбројавали су се дани, померани су рокови и то је све помало почело да личи на неозбиљан догађај. Русија је веома хладнокрвно на све то одговарала првенствено стрпљењем, правим информацијама и практичним актима,” рекао је Ковач.
Украјина свесна да ће њен народ платити цену
Русија је спроводила планске вежбе али у геостратешком смислу оне су биле у функцији заштите народа у доњецкој и лугањској области, јер су постојале озбиљне индиције да Америка гура Украјину у рат, а да је датум био онај који је Америка проценила, а не открила својим обавештајним службама у руским институцијама. То само, каже наш саговорник, доказује да су све тезе биле замењене. Он, међутим наглашава да истина све више долази до људи широм света.
„Америка је пројектовала медијску кампању због политичке дискредитација Русије и по могућности гурања Русије у рат, инсцениран сукоб ако Украјина крене на Донбас. Украјина је замало кренула у једну такву авантуру и груписала је снаге за агресију на Доњецк и Луганск али је проценила ипак цену тих операција и постала свесна да ће народ Украјине у сваком смислу – политичком, националном, економском, безбедносном и енергетском платити ту авантуру поготово када су Американци довели до тог сценарија рата и онда рекли да ће се они веома храбро повући из свега тога,” објашњава он.
НАТО значајно слабији од Русије
Генерал-мајор у пензији тврди да, иако извикан, НАТО нема потенцијал ни у технолошком ни у људском смислу да изврши било какву сложену и већу операцију, а поготово не против Русије. То су, додаје он, показала искуства у новијој историји како су се провели у таквим авантурама поготово што је проблем постојао све већи и што су откривене пукотине унутар Алијансе. Почеле су да испливавају праве информације да Русија није та која ће извршити агресију и отуд оваква реакција других земаља, првенствено континенталне Европе.
„Пре свега мислим на Немачку и Француску које нису слепо следиле смернице САД и Велике Британије које су намеравале да по сваку цену направе конфликт у који би се заглибиле с једне стране Русија са Белорусијом, а са друге све источноевропске земље плус Немачка и Француска. Велика Британија и Америка би биле ангажоване само делимично у обавештајно извиђачким пословима и у домену логистичке подршке,” наглашава наш саговорник.
Америка жели трајни сукоб у Европи
Ковач објашњава да непријатан осећај стратешких последица и уопште гомилање наоружања није толика претња за руску безбедност али јесте погубна намера Америке која жели да ојача ту линију поделе, да изолује Русију од Европе и да тај конфликт учини релативно трајним. Ипак, додаје он, САД и НАТО знају и виде да су на неки начин надмудрени као што то суштински и јесу, јер те слике руских медија у свету иако су блокирани многи па и РТ у Немачкој у припреми ове медијске операције Америке, знају да ће истина доћи до свих тачака света.
„Они се сада питају како да продуже агонију своје медијске кампање и лажи које су у тој кампањи просипане. Због тога су и саопштили да не верују Русији, да не верују чак ни својим очима да Русија премешта трупе с једног краја на други крај земље. Отуд њихова намера да надгледају процес тог повлачења, као да је Русија земља неког трећег реда, као да је то нека агресивна сила која се мора ставити под контролу, а заправо је све обрнуто,” сматра Ковач.
Европа нема среће, каже он, и нема мира нема безбедности док се не укине та линија поделе, док НАТО не изврши деескалацију у складу са многим предлозима која је Руска Федерација упутила према ОЕБС-у у и према НАТО, а реална безбедност се може очекивати тек повлачењем америчких и британских трупа из Европе.