Дакле, прорачун мајстора, као што је водоинсталатер, молер или сервисер беле технике, мора да садржи све што он наплаћује, од изласка на терен, преко резервних делова које треба да набави до „руку“, а на грађанину је да одлучи да ли ће да прихвати понуду и потпише сагласност пре почетка радова или да је одбије.
Ако мајстор гарантује за тачност прорачуна, онда не сме да одступи од крајње цене, али уколико није сасвим сигуран колико ће тачно посао да кошта, може да тражи повећање цене од највише 15 одсто. Такође, ако мајстор не изда прорачун за услугу скупљу од 5.000 динара, потрошач не мора да му је плати.
Мајстори издају прорачун
Председник Удружења за заштиту потрошача „Ефектива“ Дејан Гавриловић предочава да је тржишна инспекција надлежна за кажњавање мајстора који не издају прорачун и да у тим случајевима одмах може да им напише прекршајни налог у износу од 50.000 динара.
„Није као раније, да се иде на Прекршајни суд, па се чека да то застари, него одмах добија прекршајни налог који мора да плати. То је добро у целој тој причи, јер мајсторе може натера да буду поштенији у том односу. Такође, терет доказивања да је прорачун издат је на мајстору. То значи да он мора да доказује да ми је дао прорачун ако га ја пријавим. Он мора да има примерак прорачуна код себе, који сам ја потписао и који доказује да ми га је дао, што је исто добра ствар“, истиче Гавриловић за „Спутњик“.
Ипак, он напомиње да чак и после измена Закона неки мајстори успевају да нађу начине да грађанима наплате услуге више него што заправо вреде:
„Рецимо, дође мајстор за веш машину. Он одокативно процени или отвори машину и каже да је квар 15.000 динара и пита потрошача да ли да му направи прорачун. Потрошач каже да неће. Онда мајстор тражи да му долазак буде плаћен 4.500 динара, за шта му не треба прорачун. Онда спорење може да буде око тога“.
Док из „Ефективе“ тврде да је и после усвајања измена Закона било случајева у којима су мајстори наплатили услуге више него што треба, правни саветник Националне организације потрошача Србије Никица Јовановић каже да им се у последње време грађани нису жалили на малверзације:
„Вероватно се сви прилагођавају новим изменама, али свакако да ћемо пратити ситуацију и усмеравати на тржишну инспекцију, која би требала да делује не само последично, у смислу да се кажњавају само они који нису испоштовали Закон, већ и превентивно, да се овакве ситуације не би дешавале у пракси или да би барем биле изузетак“.
Ако не издају прорачун за услугу скупљу од 5.000 динара, мајстори могу да плате казну од 50.000 динара.
© Sputnik / Александар Милачић
Како одабрати мајстора
Да би одабрали адекватног мајстора, грађани би прво на сајту Агенције за привредне регистре (АПР) требало провере да ли је он предузетник тј. да ли је регистровао фирму, јер их Закон о заштити потрошача једино у том случају штити од преваре. Међутим, чак и ако има фирму, грађани треба да провере и колико дуго она постоји и да ли је њен рачун у блокади, да би могли да наплате евентуалну штету.
„Уколико ангажујете некога ко ради на црно, онда ова правила, условно речено, нису примењива, јер тада једино можете да тужите некога ко вас је оштетио приватном тужбом или да пријавите тржишној инспекцији да неко ради ‘на црно’ и да није регистрован, што ће допринети томе да се казни онај ко обавља делатност, а да за њу није регистрован“, напомиње Никица Јовановић.