Саветник министра пољопривреде, Горан Ђаковић, из Дубаија са Експо изложбе је поручио да нам је одобрен и да би ускоро могао да крене извоз јагњетине, јунетине и млека и млечних производа у Емирате.
Папири су ту, чека се месо
„Ми смо урадили фито санитарни сертификат да јагњеће и јунеће месо и прерађевине, као и млеко и млечни производи могу да се увезу у Емирате. Сада је на нашим фирмама које су заинтересовае за извоз да се договоре“, каже Ђаковић за Спутњик.
Од тог договора ће зависити и када ће кренути роба пут Емирата, каже он, истичући да су потенцијални купци јуче долазили на наш штанд да се интересују за производе о којима су већ добро обавештени. На питање о каквим количинама је реч и о ком континуитету, наш саговорник каже да то није спецификовано.
Само 15 дана раније, министар пољопривреде Бранислав Недимовић је изјавио да му је потврђено да Саудијска Арабија отвара своје тржиште за наше говеђе и јагњеће месо, млеко и млечне производе.
Вест о извозу у Емирате стигла је такорећи истога дана када је Републички завод за статистику објавио податке према којима је сточарство наставило са посртањем и прошле године и за три одсто пало у односу на годину пре.
Списак лепих жеља
За нашег искусног агроекономисту Милана Пространа најновије вести о извозу меса у арапски свет су, како каже, само лепе жеље.
Србија пре око 40 година извозила јагњад, овце и јунад у арапски свет, али да је од тада сточарство доживело пад већи од 50 одсто
© AP Photo / Denis Farrell
Он за Спутњик напомиње да је Србија пре око 40 година извозила јагњад, овце и јунад у арапски свет, али да је од тада сточарство доживело пад већи од 50 одсто.
Овде се, каже он, поставља питање количина, континуитета, оно што његове колеге зову 4К-квантитет, квалитет, континуитет, конкурентност. То 4К, како сматра, ми тешко можемо да реализујемо.
„Разумљива је жеља и интерес да извозимо и у Кину и у Индонезију и у Турску и у арапски свет, али се поставља питање одакле нам толика количина меса, толики број стоке, када смо сточарство свели на црвену, критичну линију у односу на године када смо имали развијеније сточарство“, каже Простран.
Када смо све препустили регулацији тржишта и када је приватизација уништила многе кланице, многе фарме, нашли смо се, каже, ту где јесмо. А о томе најбоље говоре подаци.
Константан пад сточарства
Према пољопривредном попису из 2012. број говеда био је 68 одсто мањи него 1990, број свиња чак 380 одсто мањи, а број оваца смањен је 90 одсто. И после 2012. пад сточарске производње је настављен, годишње око два одсто. Простран сматра да ће се та гора слика показати на пољопривредном попису 2023. године.
По његовој оцени, треба нам бар један десетогодишњи период опоравка сточарства да бисмо онда могли да рачунамо на неке озбиљније извозне аранжмане. За годину, две не можемо сточарство да рехабилитујемо ни на ниво од пре 30 година, истиче Простран.
Посебно је, сматра он, по српску пољопривреду био погубан Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ због кога наш пољопривредник никада не може да буде конкурентан у односу на фармере ЕУ који могу да нама извозе све што желе. Тако смо и дошли у ситуацију да је Србија постала увозник, посебно свињског меса. Прошле године смо увезли 20.000 тона, а наши сточари због неисплативости производње заклали 200.000 крмача.
У укупном приходу пољопривреде сточарство учествује тек са 30 одсто, а све испод 60 одсто се сматра слабим резултатом. А аналитичари кажу да се богатство једне земље мери бројем свиња по глави становника и да је једна свиња по становнику показатељ нормалног развоја. Данска их има четири на једног становника, а Србија једну свињу на три становника.
Србији треба бар један десетогодишњи период опоравка сточарства да би могла да рачуна на неке озбиљније извозне аранжмане
© Pixabay
Шта може држава
„Држава мора, пре свега, да повећа субвенције по грлу. Такође да помогне произвођачима повећањем количина у робним резервама, да купује бар од малих сељака. Треба наравно и да тражи тржишта где је то исплативо. Држава може да уводи мере контроле квалитета. Ја их зовем перфидним системима ванцаринске заштите, па и ми да тражимо одређену боју меса, да измишљамо разне начине, као што нама раде и у ЕУ и у неким другим земљама“, истиче Простран.
И наравно, на сваком месту треба да промовишемо домаћи квалитет, да грађани схвате да је домаће боље, уксуније, здравије, да је од домаћих сировина произведено, да подржимо наше пољопривреднике, каже он и додаје: Када су Макрона питали зашто промовише француски багет, францвуске сиреве, француска вина када је то у супротности са приписима ЕУ, он је рекао – не радим то ни због чега другог него да подржим своје фармере.
На питање можемо ли у спољнотрговинским аранжманима да укалкулишемо да странци инвестирају у сточарство, овај агроекономиста каже да је оно увек садржано у разговорима о међудржавним споразумима. А да ли ће неко доћи, врло је упитно. Он подсећа на иксуство са арапском компанијом која је дошла на север Бачке, купивши Зобнатицу и затворила кланицу и велике фарме свиња, живине, јунади. На бачкој земљи која је богом дана за пшеницу, соју, кукуруз, сада производе боровницу и сокове продаје у арапским земљама.
Прво опоравак, па извоз
Са сточарством на овом нивоу, сматра он, не може се ићи вани у велики извоз. У Кину, каже, нисмо извезли ништа, а у Турску смо у овиру квоте од 5.000 тона извезли нешто док цена меса није пала на ниво који је неисплатив и после је све стало.
„Треба испипавати пулс у свету, али бити крајње реалан, прво обновити домаће сточарство, створити количину и квалитет и посебно, што није скупо, радити на промоцији домаћег квалитета и на домаћој потрошњи“, истиче наш саговорник.
На питање колико нам времена треба за опоравак сточарства, овај агроекономиста каже не треба онолико је оно пропадало, али треба бар половина тога. Ако је пропадало 30 година, трбаће нам сигурно 15 година, оцена је Пространа.