Дијалог Београда и Приштине клинички мртав: ЕУ покушава да га прикључи на апарате - кључ је у УН

Главни преговарачи Србије и такозваног Косова, Петар Петковић и Бесник Бисљими састаће се у уторак 22. фебруара, а домаћин сусрета ће бити специјални представник ЕУ Мирослав Лајчак.

Двојица преговарача последњи пут су били у Бриселу 16. новембра прошле године, међутим, тада су имали само одвојене сусрете са Лајчаком, међусобно се нису састали, а тако је било и у септембру, када је постигнут договор о деескалацији на северу Косова.

Професор Правног факултета у Косовској Митровици Душан Челић не верује да ће седење преговарача за истим столом нешто променити, имајући, како каже, у виду околности у којима састанак треба да се одвија.

„Нажалост, не очекујем готово ништа. Резултати који су до сада постигнути нису били бог зна шта када је реч о интересима Србије и заштити интереса српског народа. У околностима последњих месеци у којима се очигледно појачава притисак, пре свега САД, а онда и Приштине, не очекујем чак ни да се постигне неки минималан технички напредак по било ком питању“, каже Челић.

Он додаје да знамо да свако питање има своје статусне и политичке импликације кад се ради о преговорима између Србије и сепаратистичких власти у Приштини. Зато су очекивања од преговора овога пута минимална.

„Реално је можда очекивати да се сутра постигне неки договор у вези гласања грађана Србије на Косову и Метохији и евентуално можда некакав напредак у вези коришћења регистарских таблица, с обзиром да истиче рок од шест месеци, време колико важи привремени споразум. Међутим, ни по том питањима ја не очекујем напредак, нажалост“, додаје Челић.

Он каже да тренутним околностима треба додати чињеницу да у Србији имамо улазак у предизборну атмосферу, а у Приштини појачане притиске, и на српске институције и на српске прваке.

„Генерално имамо додатне притиске на српски народ, тако да то апсолутно није добро окружење да се било шта реално очекује од разговора у Бриселу“, каже Челић

Бивши шеф Координационог центра за КиМ Небојша Човић, подсећа да је од потписивања Бриселског споразума прошло девет година, а да Запад непрекидно преварним радњама поткопава Резолуцију 1244 и лобира за независност такозваног Косова.

Он подсећа да није пропао само актуелни споразум, већ више од 40 споразума и планова који су уследили пре Бриселског, а то води ка даљем кршењу међународног права и стварању етнички чисте фантомске „државе” Косово. Човић констатује да тај модел понашања, свесно гажење међународног правно-обавезујућег документа, нажалост, није изолован само на споразуме који се односе на Косово и Метохију.

„Последњих годину и по дана видели смо то и на примеру покушаја да се „испод жита” лажним изговорима изврши ревизија Дејтонског споразума и супротно његовим основним одредбама и Уставу БиХ направи централизована држава са хегемонијом само једног од три државотворна народа и свођењем преостала два на статус мањине. То је још један пример који је изазвао тренутно актуелну кризу, а сад имамо и све ово што се догађа са Украјином, где заправо Американци и Велика Британија који су најгласнији у добро припремљеној и координисаној ратно-хушкачкој пропаганди, већ осам година активно лобирају против спровођења Минских споразума“, истиче Човић.

Он додаје да је до сада већ могло да се добије трајно и одрживо решење за Косово и Метохију, али да се управо зато што га нема најбоље види модел понашања Запада.

Човић додаје да, иако је сваки дијалог бољи од конфронтације и губитка људских живота, остаје нејасно активно укључивање Габријела Ескобара јер се не зна правни основ тог потеза који је процесу дао нову енергију. Јер, једино Мирослав Лајчак има мандат ЕУ да се бави дијалогом.

„Логично би било да оваква ситуација захтева редефинисање концепта и враћање у оквире УН, јер САД нису чланица ЕУ. Али тада би било неопходно да се у тим посредника у дијалогу укључи и макар још једна стална чланица СБ УН, која не дели ставове САД, како би тај тим имао избалансиран и неутралан приступ. У најмању руку је необично да Лајчак или неки други представници ЕУ, када се оглашавају о дијалогу, говоре о међусобном признању као крајњем циљу дијалога. Дијалог као такав је статусно неутралан, јер и у самој ЕУ не постоји консензус око тога да ли такозвано Косово треба да буде независно и признато“, подсећа Човић.

Он додаје да Лајчакове изјаве о томе да неће дозволити да се на Косову и Метохији формира нова Република Српска, довољно говоре о његовом кредибилитету.

„Приштинске привремене институције треба да формирају ЗСО, онако како је предвиђено документима које су потписале. И ту се свака прича завршава, укључујући и Лајчаков позив Приштини да прихвати неко ново креативно решење. Вероватно ће то бити оно што ће сутра да пласира“, истиче Човић који преговоре назива покушајем Лајчаковог спиновања.

И он очекује даље притиске, без обзира на наставак преговора у Бриселу, зато каже да став Србије не сме да се мења:

„Наш став мора да буде чврст, потпуно јасан по питању наших националних интереса. Наше црвене линије су Резолуција 1244 и наш Устав и ту не сме да буде никаквих одступања, без обзира какви су притисци, од кога долазе, и ког су интензитета“.

Челић је сагласан да преговори о Косову и Метохији треба промене формат, да се врате на место где и припадају, у Уједињене нације.

„О томе говорим већ годинама. Садашњи формат нама генерално не одговара, а мешање Американаца, сада већ директно, просто је једна врста безобразлука“, закључује Челић.