Награду је уручио директор Директората за подстицање и развој културно-умјетничког стваралаштва у Министарству просвјете, науке, културе и спорта Андрија Радуловић.
Током свечаног уручења, наглашено је да су у ужи избор за награду ушла дјела девет аутора, а да је жири у саставу: проф. др Лидија Томић, проф. др Радоје Головић, мр Радоје Фемић и Миомир Ђуришић, једногласно донио одлуку да се награда за ову годину додијели Милутину Мићовићу.
„„Мирослављево јеванђеље“ је најстарији ћирилични споменик на српском језику, али и уопште један од најзначајнијих споменика хришћанске словенске културе посљедњих деценија 12. вијека", подсјетио је предсједник жирија проф. др Синиша Јелушић.
Уручење награде "Мирослављево јеванђеље" Милутину Мићовићу
© Sputnik / Бобан Нововић
„Тада је грешни ђак Глигорије довршио украс јеванђеља кнеза Мирослава, сина Завидиног, и записао да је нацртао црвеним и црним мастилом иницијале, обојио их затим зеленим, црвеним, жутим и блиједокестењастим бојама и „заставио“ златом. Између многих значајних карактеристика „Мирослављевог јеванђеља“, попут његове унутрашње хомогености, ово крунско дјело словенске, али не мање и европске културе, свједочи о стилском прожимању утицаја Истока и Запада, који се јасно дају уочити у податку да, поменимо само, Мирослављеви мајстори цртају типичне романске иницијале, за разлику од поменутих Вуканових који се у много већој мјери држе локалних, македонских и византијских утицаја“, рекао је Јелушић.
Он је потом истакао да је Мићовићев стваралачки принцип, досљедно примијењен у награђеној књизи „Луче у тами Црне Горе“ и у складу је са најбољим традицијама словенске културе, јер синтетизује у себи јединство писца, мислиоца и религиозног аутора.
Мићовић, афирмисани угледни књижевник, есејиста и публициста, аутор романа, књига поезије, огледа и расправа, фрагмената и есеја, како је додао Јелушић, посебно се истиче, као један од најбољих познавалаца Његошевог дјела, али и писаца словенских књижевности, тумача словенског културног насљеђа.
„Књижевност има и тај задатак да усправи човјека под небом, на том задатку је, свакако, и наш истакнути писац Милутин Мићовић чија ријеч је понекад јетка, али његова ријеч се памти. Надамо се да ће књижевник Мићовић још дуго бити са нама и писати и освајати још веће и значајније награде. А памтиће се и по томе што је завриједио „Мирослављево јеванђеље““ истакао је Радуловић.
Мићовић је казао да се са овом наградом Црна Гора прикључује великој културној средњовјековној српскословенској, ћириличној традицији, која је и на простору Црне Горе дала значајне културне плодове.
„У средњовјековној Зети 15. вијека цвјетала је та култура писања и преписивања и градитељства, а лице које се издвојило у том духовном, културном и државотворном подвигу је Јелена Балшић Лазаревић, чувена кћи небом осијаног Кнеза Лазара Косовскога“, нагласио је Мићовић.
Поред награђене књиге у ужи избор ушла су књижевна дјела „Недоспев“ аутора Бећира Вуковића, „Пепео“ Радомира Уљаревића, „Крвава катедра“ Илије Лакушића, „Љепота робијања“ Новице Ђурића, „Вријеме ријечи: Удружење књижевника Црне Горе од 1946. до 2020. године“ аутора Милице Краљ и Александра Ћуковића и „Сирене за узбуну“ аутора Николе Николића.