Опасна игра Америке: Циљ је да се Русија уздрма изнутра, а подваљују се - „терористи“

Упозорење које је амбасада САД у Москви упутила својим држављанима да размотре планове за евакуацију због могућих терористичких напада у већим градовима, укључујући Москву и Санкт Петербург, као и дуж руске границе са Украјином, портпарол Кремља Дмитриј Песков је прокоментарисао као неуобичајено и чудно.

Нешто исцрпнија била је Марија Захарова:

„Америчка дипломатска мисија изгубила је контакт стварношћу“.

Померање безбедносне кризе на Русију

Шта говори чињеница да САД нису са оперативним подацима које наводно поседују упознале и своје колеге у Русији, како „читати“ ова нова дипломатска и безбедносна правила игра, те коме су она намењена- америчким или руским грађанима?

Америчко упозорење није ништа друго него метода информационог рата која за циљ има изазивање панике код руских грађана и премештање фокуса безбедносне кризе са украјинског на руско тло, мишљења је Јасмина Андрић из Истраживачког центра за одбрану и безбедност.

Амбасада САД у Москви

„Несумњиво да је ово покушај да се после свих санкција и опкољавања споља, Русија дестабилизује и изнутра. Да је у питању пласирање информације у пропагандне сврхе види се између осталог и по каналу информисања. Информација је пласирана преко амбасаде САД, а затим медија, а не обавештајним каналима. Права пракса би била да америчке обавештајне службе ове податке доставе руским службама без уплитања јавности. Уколико би дошло до некаквих инцидената у руским градовима они би у контексту ове најаве могли бити и подржани од стране САД“.

Мач са две оштрице- тероризам се увек враћа кући

Дојава о терористичким нападима америчку политику своди на ниво рада терористичке организације, сматра аналитичар Драгомир Анђелковић. Реч је, по њему, о прљавој игри која има за циљ не само да застраши руске грађане већ и да их конфронтира са властима.

„Ово је апсолутно непознавање руског менталитета. У тешким околностима Руси су се увек окупљали око власти, а никада јој се супростављали. Ова провокација која долази из америчке амбасаде сигурно неће постићи жељени резултат, и не сумњам да ће Руси на њу одговорити“.

Веза између САД и чеченских сепаратиста

У склопу ове приче индикативно је и подсећање на везу чеченских терориста са западним центрима моћи у време Бориса Јељцина.

„Симбиоза америчке политике и чеченског тероризма упозорава на опрез. Запад не само што је правио, он је и спашавао терористе и спречавао њихово изручење. По среди могу бити исте методе“, сматра Анђелковић.

На питање како у светлу ових догађаја објаснити чињеницу да су многи проказани терористи своје уточиште нашли на Западу, Андрићева каже да у појединим земљама не постоје јасни критеријуми шта јесте, а шта није тероризам већ се то одређује у складу са потребама.

„Државе попут Енглеске су селективне када је у питању нека непријатељска држава те терористи олако постају дисиденти, револуционари и борци за људска права. Уколико би иста дела извршили на простору те државе онда би наравно били терористи. На жалост, нису у питању изузеци већ правило у међународним односима по принципу - непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ“.

У Русији терориста - на Западу борац за људска права

У склопу овог питања новинар Бојан Билбија подсећа да је и Осама бин Ладен био најбољи амерички пријатељ док је радио за ЦИА и док је гађао руске авионе и хеликоптере, а онда када су се Руси повукли и када је народ у Авганистану помислио да са одласком Совјета може мирно да живи на својој земљи, показало се да није тако.

Излазак совјетских трупа из Авганистана

„Показало се да њима није страно да сарађују и подржавају људе који су у стању да неколико година касније разнесу добар део Њујорка. Они који су у Русији били оптужени за тероризам постали су борци за људска права, грађански активисти и безмало дисиденти“.

А од дисидента до Нобелове награде, закључује Билбија, пут није дугачак.