Дечји камп „Спутњик“ налази се у предграђу Таганрога – првог већег града на граници ДНР и Русије. Предвиђен је за 700 људи, а попуњен је већ 19. фебруара и више не прима избеглице. Веома је комфоран, са великим двориштем, плажом и бројним дечјим игралиштима.
Из Донбаса су међу првима евакуисана деца без родитељског старања. У камп „Спутњик“ стигла су деца из једног сиротишта из Доњецка, а с њима и њихови васпитачи.
„Јуче смо дошли, још се смештамо. Понели смо само документа и неке најосновније ствари. Овде су нас сместили, угрејали, нахранили. Надамо се да ово неће бити задуго“, каже једна од васпитачица.
Дечји камп на обали мора
© Sputnik
Избеглице стижу и аутобусима и личним превозом. Пензионер Андреј Петрович довезао је из Телманова сестру, нећаку и унуку. Како каже, он намерава да се врати кући.
„Само сам довезао жене да се сместе, јер због мобилизације само пензионисане мушкарце пуштају са територије ДНР. Оне ће се овде сместити, а ја ћу се вратити. Мушкарци немају шта да седе по камповима. У Телманову се пуца, али морам пазити на кућу“, рекао је он за Спутњик.
Одговарајући на питање да ли ескалација може потрајати, одговара да то сад нико не зна.
„Засад се, хвала Богу, нигде не води свеобухватна офанзива, само пуцају. Плашим се да ако почне нешто озбиљно, војне операције од пре осам година изгледаће нам као дечја игра“, забринут је Петрович.
У камп је стигло много жена са децом узраста од једне до три године. Једна од њих је наша саговорница Елена која је стигла из предграђа Доњецка.
Камп за избеглице из Донбаса
„Овде су нас сви брзо дочекали и сместили. Наше девојке које волонтирају овде су одличне. Генерално, све је у реду са смештајем: собе су чисте, недавно је рађен ремонт. Хране нас три пута дневно. Нисам могла ни да замислим да ће нас овако добро дочекати“, прича Елена.
Како каже, засад се у Енакијеву не пуца, али су се евакуисали раније, јер 2014. нису имали времена да оду.
„Пре осам година смо одлучили да останемо, Свега смо се нагледали: експлозија, пуцњаве, ракета, Крили смо се са децом по подрумима, често смо били гладни. Сада смо одлучили да одемо раније и да не ризикујемо“, објашњава Елена.
Ипак се нада да ће се ускоро заједно са породицом вратити кући.
У дворишту кампа нема тако много људи. Одрасли углавном стоје у реду и чекају новчану помоћ. Људи су углавном оптимистични по питању целе ситуације.