Блинкен је додао да још увек постоји могућност да се избегне већи сукоб у Украјини.
„Нажалост, Русија је поставила своје снаге у крајњу тачку приправности на границе Украјине, на северу, на истоку, на југу. Чини се да је све спремно да Русија крене у велику агресију на Украјину“, рекао је Блинкен за „Ен-Би-Си њуз“ одговарајући на питање да ли сматра да ће руске снаге бити ангажоване на нечему сличном потпуној инвазији на Украјину, али није прецизирао време и место.
Он је додао да ће Русија и њене власти „дуго плаћати“ ако се наводна агресија у Украјини настави.
Коментаришући ситуацију у Украјини, он је рекао: „Ми не чекамо, ми делујемо. Делујемо заједно (са савезницима и партнерима), радимо брзо и чинимо све што је могуће да га обуздамо (председника Русије Владимира Путина)“.
„А ако то не одврати Путина од даље агресије на Украјину, одговор ће бити веома брз и оштар. То је цена коју ће Владимир Путин и Русија плаћати још дуго, дуго“, закључио је државни секретар.
Ситуација на контакт линији у Донбасу ескалирала је ујутру 17. фебруара. У самопроглашеној Доњецкој и Луганској Народној Републици саопштили су о најинтензивнијем гранатирању из Украјине последњих месеци. У петак 18. фебруара су лидери ЛНР и ДНР, Леонид Пасечник и Денис Пушилин, најавили евакуацију становника република у Русију због растуће претње од борбених дејстава.
Руководство Доњецке и Луганске Народне Републике апеловало је раније на Путина да призна њихову независност. Путин се у понедељак, после ванредне проширене седнице Савета безбедности, обратио грађанима Русије, рекавши да сматра да је неопходно донети одлуку о моменталном признавању суверенитета ЛНР и ДНР, јер они који су кренули путем крвопролића, насиља и безакоња нису признали и не признају ниједно друго решење сукоба у Донбасу, осим војног. Одмах након обраћања, председник је у Кремљу потписао указе о признавању ЛНР и ДНР.