Десето издање Београдског ирског фестивала доноси, као и обично, мултидисциплинарни програм, а према речима Јаша Каминског, директора овог фестивала, за разлику од претходне године када се већина програма дешавала онлајн, ове године Београд ће бити у прилици да угости неколико значајних уметника из Ирске.
„За ових десет година много се тога променило, побољшало и оно што је невероватно је да један мали фестивал који је посвећен ирској култури и даље постоји. Ипак, мислим да је реч о многобројним нитима које везују српску и ирску културу, почевши од келтског наслеђа и борбе за слободу, до отворености и срдачности које наша два народа спајају“, каже за Спутњик Јаш Камински.
Директор Београдског ирског фестивала Јаш Камински
© Фото : Архива БИФ-а
Фестивал ће ове године отворити Борши Војнар, директор фотографије, који ће представити филм „Искупљење“.
„Реч је о награђиваној комедији чији ме црни хумор подсећа на раније филмове Емира Кустурице и једно од најбољих остварења савременске ирске кинематографије“, открива Камински.
Песме бунта и лица ирске музике
Један од значајнијих догађаја на овогодишњем издању БИФ-а свакако је концерт ирског састава „Hothouse Flowers“ познатог по хиту „Don't go“ који ће наступати у Новом Битеф Арт Кафеу 18. марта.
„Мислим да ће старија генерација сигурно препознати њихов звук. Они су имали велики хит, а и недавно су наступали у уводној сцени популарне ТВ серије ’Grand tour’ на Амазон Прајму. ’Hothouse Flowers’ су изузетно узбудљиви и енергични у наступима уживо. Људи који их слушају знају то, али сигуран сам да ће људи који нису упознати с њиховим звуком, ипак доћи на концерт и осетити ту енергију“, каже директор фестивала.
У програму БИФ-а биће и изложба фотографија истакнутог уметника Ендруа Кетлина. Он ће представити фотографије неких од најважнијих музичара који су изменили лице ирске музике и претворили је у међународну силу.
„Једна од тема које Ендру Кетлин, аутор изложбе, препознаје јесте борба, енергија која се буди у потрази за слободом, а чија се експресија крије у музици. Сви у Ирској знају да певају јер је то саставни део нашег идентитета. Та задивљујућа снага коју поседују музичари какви су Боб Гелдоф, Фин Линард, Ван Морисон, Боно долази из борбе за независност. Србија се такође током историје борила за слободу и зато, непосредно, разуме о чему ирски музичари певају. Чак иако не разумете речи, ви осећате ту енергију“, сматра Камински.
Изложба представља радове из књиге Кетлина и биће отворена од 1. до 31. марта на Савамала Променади.
Век „Уликса“, ремек-дела ирске књижевности
Камински је посебно издвојио програм који обележава век од објављивања „Уликса“ Џејмса Џојса који се увек налази на листи читања Ираца.
„Џојс је веома важна фигура за ирску културу. Ми кажемо да је Џојс први ирски модерниста, а Бекет је последњи. Ми смо ове године приредили одличан програм посвећен ’Уликсу’. Наш гост биће ирски писац Френк Гафни који предаје на Универзитету Тринити у Даблину и он ће говорити о Џојсу, а придружиће му се преводилац Зоран Пауновић. Такође су на репертоару два занимљива филма; један је документарни филм ’Уликс’, а други је играни филм под називом ’Сусрет’ који је заснован на причи из Џојсових ’Даблинаца’. Оба ова остварења приказиваће се у оквиру ирске недеље филма у Кинотеци. Дакле, трудили смо се да се на прави начин посветимо овом јубилеју и да се обухватимо Џојса, књижевни модернизам и његов утицај на савремене ауторе.“
Поред два споменута филма, на репертоару филмског програма БИФ-а биће и документарни филм о Фину Линарду, члану састава „Tin Lizzy“ које се сматра једном од већих рокенрол звезда ирске музике, као и документарни филм о музичару Демијану Демпсију.
Иркиња која је инспирацију пронашла у мотивима са пиротског ћилима
Уочи почетка 10. БИФ-а, тачније од 6. марта, ирска уметница Холи Периера осликаће мурал великих размера инспирисаног традиционалним мотивима са српског ћилима и на тај начин указати на везу две културе, српске и ирске.
„Реч је о муралу који ће се налазити у улици Маршала Бирјузова број 16, а Холи ће осликати како жене из Пирота праве традиционалне пиротске ћилиме. Морам да додам да је тема била њена идеја; Холи је била та која је желела да ода почаст раду српских жена и да, на свој начин, прослави жене у уметности“, истиче директор фестивала.
© Фото : Архива БИФ-а
Посебно место на фестивалу представља прослава дана Светог Патрика због које ће Београд, као и сваке године, бити зелене боје.