Ипак, чини се, да се од понедељка вече када је Владимир Путин објавио одлуку о признању Доњецке и Луганске народне републике расположење избеглих драстично променило. На лицима људи вратио се осмех и трачак наде. Постоји вера у боље сутра. Нестао је онај осећај беспомоћности, очаја, бриге и страха од неизвесности који су имали у првим данима евакуације.
Врата своје собе прва нам је отворила Олга, пензионерка из Луганска. У Русију је избегла међу првима, још у суботу ујутру, само дан након што је у Донбасу објављена евакуација због погоршања ситуације.
Стигла је у руску Ростовску област заједно са пријатељицом, а колико дуго ће остати ни сама не зна.
„Од 2014. године планирам живот најдуже за три дана. Све остало је неизвесно“, истиче.
Путинову иницијативу подржава „ако ће то зауставити рат“.
Ово је јој није прва евакуација, с обзиром да Кијев од 2014. спроводи крваву казнену операцију против рускојезичног становништва.
„Одлазила сам и долазила... А када се вратим мазила бих зидове своје куће и грлила свој јастук. То је мој дом. Ја нисам дрво које се може пресадити“, каже Олга.
За ових осам година ситуација у Донбасу се мењала, додаје.
„С времена на време је било мирно, а потом опет пуцњава“.
Упркос тензијама и борбама које се воде привреда не стоји. Фабрике су поново почеле да раде.
„Комшија ради у ливници у Луганску. Сада иде на посао, мислим да чак раде и у три смене. То јест, фабрика је тек недавно почела поново да ради. Пре тога су час радили, час нису, али сада су се вратили на посао“, прича Олга.
И продавнице су каже пуне. Има свега. Роба стиже из Русије и Белорусије, а има и украјинских производа.
Њена пријатељица и цимерка се нада да ће се ускоро вратити у Луганск и да ће коначно све муке престати.
„Вратићемо се и живећемо спокојно. Све ћемо обновити, а тамо има шта да се обнови, ремонтује, ново изгради...“, каже.
Истиче и да је избеглички смештај који им је обезбеђен у Русији одличан.
„И више од тога. Услови су веома добри. Хотел је стандардан, оброци бесплатни, доктори долазе сваки дан, терапеут нас прегледа. Урадили су нам и тест на ковид и вакцинисали оне које које је требало. Брину о нама“, закључила је она.
Након што је 18. фебруара у Донбасу објављена општа евакуација жена, деце и старих, руска Ростовска област мобилисала је све снаге како би дочекала и брзо и ефикасно разместила избегле и обезбедила им сву потребну помоћ и подршку.
Ова област, која се граничи са Донбасом, поднела је највећи терет, иако је за многе она била само успутна станица.
Аутобусима, возовима и аутомобилима, организовано или у личној режији, избеглице се превозе и у друге руске регионе, где им је такође обезбеђен привремени смештај или где одседају код рођака.
Последњих дана руску границу у просеку пређе око 20 хиљада људи дневно.
У сваком привременом прихватном центру у Русији раде читаве бригаде људи: полиција, медицинари, припадници Министарства за ванредне ситуације и друге надлежне службе, а такође ангажован је и огроман број волонтера.
О новонасталој ситуацији у Украјини можете сазнати више у Спутњиковој специјалној емисији: