Ово је први велики пакет пројеката у оквиру Економског и инвестиционог плана ЕУ за Западни Балкан, који је Kомисија усвојила у октобру 2020. гдоине, а којим је планирано да се у наредних седам година, у циљу смањења економског јаза између региона и ЕУ, мобилише до 30 миљарди евра
„Овим великим инвестиционим пакетом убрзавамо реализацију Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан на терену. Идентификовали смо водеће пројекте у блиској сарадњи са нашим партнерима. Боље и одрживије везе у транспорту, дигиталној инфраструктури и обновљивој енергији ће подстаћи економију, покренути зелену и дигиталну транзицију региона и донети низ могућности за људе и предузећа на Западном Балкану и широм ЕУ. Инвестиције ће такође убрзати интеграцију региона, у складу са његовом јасном европском перспективом“, каже комесар за проширење ЕУ, Оливер Вархеји.
У Европској комисији наводе да данас усвојени финансијски пакет укључује 1,1 милијарду евра бесповратних средстава ЕУ из Инструмента за претприступну помоћ 2021-2027 (ИПА ИИИ), додатне билатералне доприносе држава чланица ЕУ и Норвешке, као и повољне зајмове међународних финансијских институција, а каналисан је кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан (ВБИФ).
Kада је реч о транспортним пројектима покривеним овим планом, у Kомисији наводе изградњу главних путних и железничких веза, укључујући коридоре Медитеран, исток-запад и Рајна-Дунав и железнички коридор измеђуу Скопља и бугарске границе.
У области чисте енергије финансираће се развој обновљивих извора енергије изградњом соларних електрана и Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије, који би требало да буде инструмент ка постепеном укидању употребе угља.
У области животне среднине финасираће се постројења за пречишћавање отпадних вода, а кроз дигиталну транзицију је обухваћен развој руралне широкопојасне инфраструктуре како би се осигурао универзални приступ интеренету широм Западног Балкана.
У Бриселу кажу да очекују да имплементација овог пакета почне током 2022. и 2023. године.