Англо-српска „офанзива“: Србија има начин да одбрани идентитет као свака земља која држи до себе

Овако за Спутњик лингвиста др Милош Ковачевић коментарише иницијативу за увођење натпредметног статуса српског језика, коју су потписали готово сви наставници у Србији.

У петицији "Друштва за српски језик и књижевност" која је управо на Међународни дан матерњег језика предата Министарству просвете, упућена на разматрање министру Бранку Ружићу, објашњава се да натпредметни статус подразумева да "српски језик и књижевност не може бити скрајнут у корист било ког другог предмета“.

Конкретно, наставници траже да се у 6, 7. и 8. разреду број часова са четири повећа бар на пет и додају да у средњој школи треба увести најмање још један час српског.

Доктор лингвистичких наука, универзитетски професор Милош Ковачевић, каже да је реч о озбиљном захвату који подразумева и промену закона, али да је неопходно обезбедити очување културног и националног идентитета, у времену општег насиља над језиком.

"Дошли смо до тога да се стандардним или књижевним језиком баве само професори српског језика и књижевности, деца касније оду на неки други час, а на њему наставници говоре баш онако како су им професори српског језика рекли да не треба да се говори. Ово је само један од примера зашто је јако битно ако се уведе натпредметни статус, а деца ће знати наставницима, свима другима да покажу шта је стандардни језик, односно шта је књижевни језик, па да се онда и друштво нађе помало у чуду", каже Ковачевић.

Он додаје да би сви наставници морали да буду на нивоу књижевног или стандардног језика да би уопште могли да раде свој посао. Без статуса који подразумева књижевни језик какав се, како каже, подразумева у Русији, где му се посвећује знатно више пажње, такав ниво знања биће тешко постићи.

"Треба створити такве прилике да стандардни језик не буде привилегија, а то данас свакако јесте. Они који не знају српски књижевни језик заправо се искључују из великог броја ситуација у којима не могу бити представници то језика. Када погледате стање српског језика, јасно је да влада такозвани - немарни функционални стил, један професор је то назвао англо – српски. Имате српски који није књижевни језик, а књижевни језик је привилегован баш по томе што може да се употребљава у различитим функцијама у којима није могућа употреба разговорног језика, или дијалекта", каже др Ковачевић.

Он додаје да настојање да се добије друкчији статус предмета језика нису измисли потписници петиције, нити интелектуалци кој их подржавају, да је довољно погледати какав статус, поред руског, имају турски и француски у државама у којима је матерњи. У окружењу наводи пример неговања хрватског.

Ковачевић још каже да иницијатива да српски језик буде проглашен натпредметом треба да отвори очи просветним властима какву улогу треба да има српски језик у одређењу, не само националног и културног идентитета, већ и саме културе човека.

"Први знак некултуре једнога човека је да он не зна стандардни, књижевни језик, а први знак националне индиференције у првом реду је немаран однос према српском језику и ћириличком писму, истиче Ковачевић и додаје да сва истраживања показују да 75 одсто становништва употребљава само латиницу, да од тих 75 више од 20 одсто уопште не зна ћирилицу.

У петицији предатој Министарству просвете, односно на руке министру Ружићу такође стоји да се повећање броја часова не сме односити на повећање тренутне норме наставника српског језика и књижевности, јер би се супротно поступање непосредно одразило на опадање квалитета наставе.

Дакле, повећање фонда часова подразумева отварање нових радних места за наставнике српског језика и књижевности. Истовремено, повећање фонда часова не подразумева проширење наставних програма.

Ковачевић појашњава да су програми такви да се српски језик изучава готово искључиво у основној школи, у средњој га нема, а ни касније на факултетима, ако нису филолошки.

Фактички, читава култура српског језика и граматичка структура изучава се у основној школи, уз канон српске књижевности који укључује велики број писаца. Са оволиким број часова готово није могуће нормално извести тај програм. Наставници у средњој школи уписују да се раде језик, а раде се само часови из књижевности. Из тих разлога обим не треба повећавати, него га треба самерити са могућностима, колико часова је потребно да би се дати обим, као минималан за очување српске културне баштине, обрадио", каже наш саговорник и додаје да иницијатива то објашњава надлежнима.

Упитан да ли очекује да ће Министарство просвете реаговати на ове захтеве, професор Ковачевић каже да је сигуран да ту дилеме нема, да је само питање када ће се то десити.

"Аргументи су сви на овој страни, аргументе и министарство сигурно разуме, само је питање како да их примени у пракси. Ми имамо и за то решење и надам се да ће министарство бити заправо потпуно хармонично са ставовима свих наставника у Србији. Да, петицију је потписало њих 3.035, готово сви наставници српског језика и књижевности у земљи".

Спутњик је контактирао ресорно министарство и министра просвете Бранка Ружића, али нисмо добили одговор на питање да ли је иницијатива за увођење натпредметног статуса српског језика ушла у разматрање.