„За сада не видимо могућност испољавања директних ефеката руско-украјинске кризе ни на поскупљење кредита у Србији, а нарочито не очекујемо да у кратком року може доћи до повећања каматних стопа на кредите по овом основу“, наводе из НБС поводом кризе у Украјини, као и санкција које су неке земље увеле за руске компаније.
НБС саопштава да „банке чији акционари потичу из Руске Федерације имају учешће у укупној активи банкарског сектора Србије око четири одсто“.
„Основни извор њиховог финансирања су депозити привреде и грађана на домаћем тржишту, тако да у условима повећане конкуренције у банкарском сектору, не треба очекивати да може доћи до већег раста каматних стопа на кредите ни код ових банака“, додају из НБС.
У случају продуженог трајање кризе и промена у економским токовима на међународном робном и финансијском тржишту не може се искључити могућност да Европска централна банка повећа рестриктивност своје монетарне политике раније него што се очекивало, објашњавају из НБС.
Како додају, „тренутно је о томе рано говорити, јер се не зна ни колико ће криза у Украјини потрајати и какви ће бити њени економски ефекти“.
„Домаћа привреда и финансијски систем су значајно отпорнији у односу на неке претходне кризе, а кредитни рејтинг Србије очуван чак и током две пандемијске године, тако да не треба очекивати већи раст каматних стопа, чак и ако би Европска централна банка повећавала рестриктивност своје монетарне политике“, саопштила је НБС.
НБС непрекидно и у свим околностима пажљиво прати и анализира ситуацију у финансијском сектору, као и стање на целокупном домаћем и међународном тржишту, кажу из централне банке.
„Као и до сада, Народна банка Србије остаје одлучна да и у условима појачане геополитичке неизвесности предузме све потребне мере у циљу очувања монетарне и финансијске стабилности, а тиме и макроекономске стабилности у целини“; закључује се у саопштењу НБС.