Једини начин да се верификују резултати нечијег рада је да њихови научни радови буду објављени у неким светским угледним часописима. Објављени радови пролазе кроз рецензије еминентних стручњака и тек после тога рад се публикује.
„Ти радови се похрањују у одређене базе из којих други научници из света читају и касније те резултате примењују у својим истраживањима кроз цитирање објављених радова. Два посто људи има највећи утицај у науци у свету, и ја сам, ето, један међу тих два посто, и једини сам са свог Универзитета који има такве резултате, а у Србији има још научника који имају сличне резултате”, каже Памучар.
Пошто је инжењер саобраћаја, потпуковник Памучар моделе меког рачунарства и вештачке интелигенције примењује у оптимизацији различитих логистичких процеса, ланаца снабдевања, управљања залихама, оптимизацији рута.
„Пошто сам ја на Универзитету одбране, већина пројеката је намењена за област система одбране. Укључен сам и у неке међународне пројекте. Ти неки резултати који су постигнути, не би могли да се постигну без међународне сарадње и великог броја сарадника”, наводи др Памучар.
Поред тога, др Памучар је развио модел који помоћу вештачке интелигенције може да помогне лекарима у раном откривању рака. Такви модели већ постоје на дијагностичким уређајима који се користе на Војномедицинској академији, а он и његов тим су побољшали неке постојеће моделе да боље секвенционирају неке елементе слике који додатно могу да помогну лекарима да идентификују малигне промене на ткивима и пропишу адекватну терапију.
„Све може да се постигне изузетно великим радом. За сваки успех је потребан велики рад, труд и наравно, подршка најближих, породице и колега који су са вама. На Војној академији стварно постоје изузетно добри услови за рад, за бављење научно-истраживачким радом. Постоје квалитетне лабораторије и постоји добра међународна сарадња, тако да може доста да се напредује и стекну квалитетна знања“, каже потпуковник Драган Памучар, преноси РТС.