Након извођења немачке химне, уследио је такозвани „поздрав Фиреру” у коме, као што се може видети на слици, дисциплиновано и одушевљено учествују бродоградилишни радници, војници и други немачки грађани затечени на поринућу брода.
Међутим, један човек не чини исто што и други. У горњем десном углу фотографије види се како он не одаје почаст Фиреру, нити дели одушевљење присутних. Са видном резигнацијом, он руке држи прекрштене јасно показујући како, мада потпуно усамљен у свом ставу, не намерава указати поштовање тоталитарном режиму. То је очигледно његов лични гест и с обзиром да га изводи усред масе, вероватно нема егзибиционистички циљ да пошаље јавну политичку поруку. Међутим, фотографија која је начињена са висине трајно бележи његов револт.
Ко је тај човек?
Он је Август Ландмесер (August Landmesser) и био је наизглед обичан тридесетошестогодишњи радник у бродоградилишту „Блом анд Вос“ у Хамбургу. Нажалост, о Ландмесеру данас једва да има више података и заправо, пуних пола века није уопште било познато ни његово име, мада је због овог снимка већ увелико сматран херојем широм света. Године 1991. немачки часопис „Цајт“ објавио је фотографију из Хамбурга, а 15. новембра 1996. више новина је позвало читаоце широм Немачке да се јаве ако имају икакву информацију о човеку из бродоградилишта.
На позив се јавила Ландмесерова кћерка Ирена која је свог оца препознала на слици и пружила неколико додатних информација о њему. Између осталих, и то да је две године након случаја у Хамбургу, због „непоштовања расе” осуђен по злокобним нирнбершким законима и 1938. послат у концетрациони логор Боргермор. Лендмесер је иначе био члан Националсоцијалдемократске партије (НСДАП), а оптужен је због брака са Ирмом Еклер, за коју су нацисти утврдили да има „јеврејско порекло”. Наводно је три године касније ослобођен, али о њему се више ништа није сазнало, преноси портал Наука кроз приче текст Слободана Бубњевића.
Остао је само гест са фотографије, који је један је од изузетно ретких, готово невиђених примера херојства појединаца који су у нацистичкој Немачкој, а касније и у добром делу окупиране Европе, исказали критички став према масовним манифестацијама идеологије и култа вође. И одупрли се злу.