„Приметно је да је од почетка 2022. године нафта поскупела за више од 46%. Уочена динамика је умногоме повезана с растућом геополитичком напетошћу у свету”, сматра заменик руководиоца информативно-аналитичког центра „Аљпари”Наталија Миљчакова.
Према њеним речима, потрошачи се боје прекида у испоруци сировина из Русије услед нових санкција Запада према Москви. Истовремено, светска економија наставља да се опоравља од последица пандемије и потрошња горива вртоглаво расте у већини држава.
„Потражња ће се повећавати и даље, док истовремено реторика санкција и недовољна количина инвестиција у нафтну индустрију могу довести до још већег недостатка ресурса. Због тога сматрам да тренд раста цена није тренутни, већ минимално средњорочни”, претпоставља Миљчакова.
Занимљиво је поменути да су државе учеснице Међународне енергетске агенције (МЕА) у циљу смањења цена нафте пристале да испусте 60 милиона барела нафте из својих резерви. Планирано је да половину ове количине обезбеде Сједињене Америчке Државе.
„То је изузетно важна одлука која показује спремност међународне заједнице да делује заједно у циљу превазилажења ове тешке ситуације”, сматра јапански министар економије, трговине и индустрије Коити Хагиуди.
Истовремено, земље чланице ОПЕК+ настављају да повећавају снабдевање нафтом. Као резултат преговора 2. марта, стране су се договориле да повећају производњу сировина у априлу за још 400.000 барела дневно. Истовремено, према мишљењу стручњака, садашњи обим производње нафте је и даље недовољан да покрије глобални недостатак сировина.
Наталија Миљчакова сматра да учеснике удружења највише брине глобална потражња која је у порасту. Све док потрошачи масовно не почну да одустају од нафте, ОПЕК+ неће видети смисао у томе да треба нешто радикално мењати по питању цена.
По мишљењу Миљчакове, известан утицај на цену нафте могли би да имају поновни преговори о нуклеарном споразуму. Претпоставља се да би у случају успешних преговора и укидања санкција Ирану, Исламска република могла знатно да увећа производњу нафте.
„Истовремено, чак и ако споразум буде потписан и иранска нафта се врати на тржиште, а Америка прода своје резерве, ситуација се неће значајно променити. Цене нафте неће пасти у некој већој мери”, сматра руска аналитичарка.
Сличног је становишта и стручњак Универзитета за финансије при Влади Русије Игор Јушков. Он сматра да ће у наредном периоду цена нафте остати око 110-115 долара по барелу. Такође је уверен да ако Запада појача санкције према Русији, вредност енергената може порасти још више.
„Ако на крају САД и ЕУ одлуче да уведу ограничења на снабдевање руском нафтом, почеће реструктурирање глобалног тржишта. Поред тога, Москва неће морати да заустави производњу, већ ће само бити потребно да се преоријентише на друга тржишта. Истовремено, Европљанима и Американцима ће се приметно повећати трошкови, јер ће морати да реконфигуришу своја постројења или траже сличну нафту. У овом случају, котације ће ићи изнад 150 долара по барелу“, закључио је Јушков.
Подсетимо, 2018. године на иницијативу тадашњег америчког председника Доналда Трампа, америчке власти су се повукле из нуклеарног споразума и увеле нове санкције Ирану. Конкретно, ограничења су се тицала и енергетског сектора Исламске републике, а тадашња америчка администрација је планирала да приходе Техерана од продаје нафте сведе на нулу. Доласком на власт у САД Џоа Бајдена, Вашингтон се вратио преговорима који још трају.