Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, који нико не може да угаси, а све видео садржаје на платформи „Одисејa“ (odysee.com).
Тако резонује војни коментатор Милован Дрецун и истиче да не треба једнострано посматрати ситуацију, без обзира на то ко је започео сукобе. Он је указао и на то да је 140.000 људи из Луганска прешло у Русију, јер украјинске снаге отварају неселективну ватру на то подручје.
Сматра да питање, да ли ће се сукоби брзо завршити, зависи од тога какве је циљеве дефинисала руска војна команда. Денацификација је, каже Дрецун, јасна: уништити јединице које делују са нацистичком идеологијом, као што је батаљон Азов, Десни сектор и многи други. Међутим, када је у питању демилитаризација, наводи да ту није објашњено шта је циљ, и да не може тако велика земља остати без војске и да је и питање докле ће моћи да пружа отпор.
Истакао је да Русија примењује први пут виђену тактику, а то је формирање потпуно аутономних војних колона које са собом имају и болнице и радионице за поправку и које наступају самостално уз употребу ваздушних десаната, дакле уз употребу авијације и хеликоптера и за њима тек иду оклопне механизоване јединице.
Додаје и да делују на начин да се избегну велике жртве.
Међутим, питање је, каже Дрецун, и да ли ће Русија ићи на запад до украјинске границе да се споји са својим мировним контингентом у Придњестровљу.
„Мени се чини да је ово фаза када руско политичко руководство покушава да натера украјинско да се постигне споразум. Ако се ових дана не постигне споразум о обустављању дејстава, онда ћемо имати интензивирање и много масовније борбе“, оцењује Дрецун за РТС.
ЕУ се укључила у „прокси рат“
Истиче и да су се многе европске земље укључиле у тзв. прокси рат, шаљу наоружање у Украјину, добровољце, а то је рат преко посредника.
„ЕУ је сада променила карактер и из класичне организације која се залагала за мирно решавање спорова, сада се укључила у војно решавања спора између Русије и Украјине и то је тај прокси рат у који се она укључила. Мислим да то није добро и да то може даље да распламсава сукобе“, упозорио је Дрецун.
Објашњава да увек све зависи од тога шта ће се десити на војном плану, страна која буде поражена на том плану тражи што је могуће пре да се постигне одговарајући споразум.
„Зависи од резултата који су постигнути и од политичке спремности Украјине коју САД гурају у успоравање преговора са Русијом“, указао је он.
Притисци на Србију
За нас је, сматра Дрецун, кључно како ће се одвијати ситуација на плану великих сила. Формално није могуће искључити Русију из УН, јер би морала имати препоруку Савета безбедности УН, а то значи сагласност свих сталних чланица.
Мисли да ће САД настојати да искористе ситуацију за реализацију својих интереса, а један од њих је и да се Србија максимално окрене против Русије.
Није га изненадила подршка Турске тзв. Косову за пријем у НАТО. Такође, сматра да није реално да тзв. Косово преко НАТО-а дође до УН и то су, каже, настојања Приштине да створи лажну слику да је та територија угрожена од стране Србије и да се спрема некаква агресија и војно решење Космета у условима када Приштина поптуно блокира дијалог.