Почетком фебруара, мађарски и руски шефови дипломатије усвојили су заједничке планове о сарадњи у областима енергетике, индустрије, здравства и истраживања свемира.
Међутим, двадесетак дана касније, уследила је руска специјална интервенција у Украјини, а Мађарска се нашла у процепу и, чини се, преко воље се прикључила западним санкцијама. Мађарска је била последња држава која је пристала да се Русија искључи из међународног система плаћања СВИФТ.
Није лако Мађарској да се избори за самосталну политику према Украјини
Ипак, према речима мађарског шефа дипломатије Петера Сијарта, мађарска територија неће бити коришћена за снабдевање оружјем Украјине, нити ће Мађарска слати оружје кијевском режиму. Он је ову одлуку оправдао питањима националне безбедности своје земље, као и безбедности мађарске мањине у Транскарпатском региону у Украјини.
„У једној изузетно сложеној ситуацији, када је Русија изложена осуди ЕУ због своје специјалне операције у Украјини, није лако изборити неку врсту самосталне позиције, односно водити што самосталнију политику, увек имајући у виду националне интересе Мађарске“, коментарише ситуацију историчар Саша Адамовић.
Мађарска је изложена изузетно снажним западним притисцима да се придружи осуди Русије, као и да у сваком сегменту прати западну политику према Москви. Због својих ставова Мађарска ће бити критикована, јер је јасно да оставља простор за наставак сарадње са Русијом након окончања кризе, додаје он.
Општи је интерес да Орбан победи на изборима
С обзиром да су избори у Мађарској заказани за почетак априла, Адамовић подсећа да се Виктор Орбан и због тога налази под великим притиском Запада – под покровитељством Брисела организује се и уједињује опозиција – очита је намера ЕУ да уклони Орбана са власти.
„Будуће поступке Виктора Орбана треба посматрати и кроз ту призму. Ако у неком моменту односи Мађарске и Русије буду привремено замрзнути, по мом мишљењу, томе не треба придавати велику пажњу. Јер, општи је интерес, и Мађарске и Русије, с обзиром на Орбанову политику и оно што је показивао претходних година, да Виктор Орбан победи на изборима. И мислим да ће Русија због тога имати разумевања и уважавати позицију Мађарске као што Русија уважава позицију Србије“, сматра Адамовић.
Крајем фебруара, Будимпешта, мађарска престоница је чак фигурирала као једно од могућих места сусрета руске и украјинске делегације. Према речима Петера Сијарта, управо је он, у разговорима са руским и украјинским шефовима дипломатија то и предложио.
Тешко је проценити колико је Будимпешта као опција за сусрет преговарача реална опција. Да ли ће се преговори наставити тамо где су започели, мање је важно. Важније је да што већи број људи схвати због чега је криза у Украјини била неизбежна, као и да су за њену ескалацију одговорни Украјина и Запад, а не Русија, закључује он.
Орбан ће „ходати на ивици ножа“ и неће окренути леђа Русији
Подсећамо, за разлику од остатка ЕУ, Мађарска и Русија имале су изузетно срдачне односе, који су се огледали не само у економској, већ и у политичкој сарадњи. Недавно су се срели и руски председник Владимир Путин и мађарски премијер Виктор Орбан, када је Будимпешта испословала цену гаса значајно нижу од тадашњих берзанских цена. Био је то дванаести сусрет двојице лидера.
Мађарски премијер је, за разлику од других својих колега из ЕУ, почетком руске специјалне операције показивао приличну уздржаност и није се користио речником који м су се они користили. Западни медији злурадо примећују да Орбан руску операцију није називао „агресијом“ или „инвазијом“.
Успостављање добрих односа са Русијом, део су мађарске економско-политичке развојне стратегије под називом „Источно отварање“, која подразумева блиску сарадњу са Русијом и Кином. Као део те стратегије је и пројекат изградње још два нуклеарна реактора у јединој мађарској нуклеарној електрани, који финансира Русија и који вреди 12 милијарди евра. Такође, Будимпешта је изабрана за седиште руске Међународне инвестиционе банке (ИИБ).
Међутим, Мађарска се суочава са јаким притисцима да се одрекне пријатељства са Русијом и у потпуности приклони Западу – то је став и опозиционог лидера Петера Марки-Заја. Западни критичари наглашавају да мађарском премијеру много тога не иде на руку – пре свега, његови партнери из Вишеградске групе, на првом месту пољски премијер Матеуш Моравјецки, свим срцем стоје уз Запад. Чешка је, пак иступила из ИИБ-а што је једна од мера кажњавања Русије (исто то је учинила и Румунија која није чланица Вишеградске групе).
Међутим, чак и западни аналитичари и критичари Виктора Орбана мисле да ће он, како кажу, пре „ходати на ивици ножа“ и да неће окренути леђа Русији. Као аргумент за такву тврдњу наводе његове речи да проширење нуклеарне електране и дугорочни уговори о снабдевању гасом морају да буду изостављени из политике санкција.