Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, који нико не може да угаси, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Паневропски Stoxx 600 индекс пао је оштрих 3,6 посто. Притом је највише потонуо банкарски сектор, у просеку за 7,6 посто, док је највише порастао сектор основних ресура (нафте и гаса), за 2,6 посто.
Истовремено, лондонски FTSe индекс потонуо је 2,52 посто, на 6.811 бодова, франкфуртски DAX 4,98 посто, на 12.442 бода, париски CAC 4,44 посто, на 5.792 бода, а италијански FTSE MIB за 5,57 посто, на 21.212 бода.
Франкфуртски DAX потонуо је за више од 20 посто од свог рекордног нивоа, преноси Вечерњи лист.
Прошле недеље цене нафте скочиле су 7 посто, на највиши ниво од марта 2020, а данас су наставиле с даљим снажним успоном.
Цене барела додатно су снажно порасле, након што су већ прошле недеље скочиле више од 20 посто и достигле највиши ниво у последњих 10 година.
На лондонском тржишту цена барела јутрос је порасла више од 8,5 посто, на 128,30 долара, а у једном тренутку достигла је и 130 долара, док је на америчком тржишту барел поскупео 7,7 посто, на 124,60 долара.
Такав потез могао би изазвати стагфлацију, односно раздобље успореног привредног раста и високе незапослености, попраћене снажном инфлацијом.
Наиме, скок цена енергената деловаће као додатни порез потрошачима, наводе аналитичари, а то би могло смањити потрошњу домаћинстава и наштетити привредном расту.
„Ако Запад стопира већину увоза енергије из Русије, то би био велики ударац за глобална тржишта. Губитак руских 5 милиона барела нафте могао би подстаћи скок цене барела на 200 долара, објашњава Итан Харис, главни економист у BofA.