ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Ако би званичници САД признали шта су стварно радили у биолабораторијама у Украјини, смешио би им се нови Нирнберг, коментарише сведочење пред Сенатом заменице америчког Државног секретара Викторије Нуланд политиколог Александар Павић.
Американци су ухваћени на делу – докле ће ићи дубока држава
Нуландова је, подсећамо, током сведочења, признала да у Украјини постоје објекти за биолошка истраживања, као и да Кијев и Вашингтон тренутно заједнички раде на томе да материјали који су прикупљени не доспеју у руке руских снага. Након њеног признања, сенатор Марко Рубио упитао ју је да ли је могуће да евентуални напад биолошким оружјем у Украјини изведу руске снаге. На Рубиову опаску, Нуландова је одговорила потврдно – нема сумње да Русија планира напад биолошким оружјем – класична је руска техника окривити другог за оно што сами планирају да ураде, додала је она.
„Сада имамо операцију чишћења терена од свих трагова истине колико год је то могуће, од стране Викторије Нуланд и америчке дубоке државе, која је ово учинила“, констатује Павић.
Наш саговорник истиче да су сада на светло дана испливали документи који показују да је пројекат оснивања биолабораторија на тлу Украјине, али и других земаља, започет још у време председничког мандата Џорџа Буша млађег.
„Мислим да ће пуна истина тек да изађе на видело. Руси, за разлику од Американаца, односно Колина Пауела и компаније, који су као доказ за инвазију на Ирак нудили некакве епрувете у које нико није имао увид, располажу правим доказима. Оно што је опасно је питање шта је све америчка дубока држава спремна да уради како би заташкала своје очигледне отиске прстију на овом огромном злочину“, каже Павић.
Заташкавање постојања биолабораторија
Западно јавно мнење о случају биолабораторија ћути, што је, према Павићевим речима, могло да буде очекивано. Заправо, не ради се о јавном мнењу, већ о америчким масовним медијима. А коме до сада није било очигледно да су они у функцији америчке војне машинерије и обавештајних служби, сада би то требало да постане, додаје Павић.
„Они су током свих ових година, после наводног краја Хладног рата, успоставили нови наратив по којем су Американци једини добри, а сви други, посебно Руси, а сада све више и Кинези, лоши. Наравно, први су били Срби лоши момци, а Американци су сила добра. Овде се не ради само о ускраћивању информација. Ово је буквалан покушај да се не изгуби контрола над наративом. Јер шта ако се појаве докази да су Американци учествовали у производњи оружја за масовно уништење или да су правили лабораторије за вођење биолошког рата“, пита се он.
Ако се сруши наратив о Америци као сили добра, цела кула од карата пада у воду и зато сада на делу имамо један од највећих подухвата цензуре последњих деценија. Масовни медији у Америци и раније су прећуткивали последице америчких интервенција широм света, сатанизовали су сопственог председника док је Доналд Трамп обављао ту дужност, али заташкавање постојања биолабораторија у Украјини и широм света биће можда највећи подухват такве врсте до сада, закључује Павић.
Сведочење Нуландове коментарисао је и амерички новинар Глен Гринвалд, познат по томе што је својевремено објавио сведочење Едварда Сноудена о размерама прислушкивања које спроводи америчка влада. Он је на Твитеру коментарисао сведочење Нуландове и запазио да ју је сенатор Рубио прекинуо у тренутку када је ова износила своје „бизарно“ признање.
Изненадни Рубиов упад у реч Нуландовој, Гринвалд је назвао „добрим чишћењем“ – сенатор је одмах лопту пребацио на Русију и изрекао клевету о њеној интенцији да употреби биолошко оружје.
„Зашто је (Нуландова) толико забринута да би Русија могла да заплени тако „бенигни објекат за биолошка истраживања““, пита се Гринвалд на Твитеру.
Викторија Нуланд била је заменица шефа Стејт департмента и 2014, када је том институцијом управљала Хилари Клинтон. Многи је сматрају архитектом мајданског пуча исте године, када је у државном удару са власти оборен украјински председник Виктор Јанукович. Тада се власт у Украјини практично нашла у рукама неонацистичких група, међу којима се истицао Десни сектор. Нуландова је из тог периода највише остала упамћена по разговору са високим америчким дипломатом, у коме најгрубљим речима коментарише Европску унију и њену улогу у стишавању украјинске кризе.