Олег Новковић о „Мочвари“: Проклети и разочарани, моји јунаци трагају са својом правдом

„Срце у рају, душа у крају. Блок 11 ц“ исписано као епитаф на гробу палог јунака било је и „прећутни“ кредо прве сезоне серије „Мочвара“ сценаристкиње Милене Марковић и редитеља Олега Новковића. Овај ауторски пар у другој сезони, која је доступна на каналу Суперстар, а од вечерас и на првом програму РТС-а, води нас у град Стевана Сремца, у Сенту.

„Војводина је за мене и Милену била инспиративна због те равнице, непрегледних њива, због равничарске идиле која нам је одлично послужила као миље за серију. Међутим, не дешава се све у Војводини. У другој сезони радња се дели на два дела – један наставља оно што смо започели у првој сезони, а тиче се тајне главног јунака, док се главни део одвија у Сенти“, открива за Спутњик коаутор и редитељ „Мочваре“ Олег Новковић.

Интересантно је, према речима редитеља, то да се прва сезона дешава у позну јесен, односно у рану зиму, док се радња друге сезоне одиграва у време јарког лета.

„Врело је лето у тој богатој Војводини, богатој по природи, по лепоти реке Тисе. У другој сезони имаћемо идилу иза које се крије низ тајни, дубоко скривених мрачних жудњи и порива. Драматургија целе друге сезоне заснива се на доласку једне девојке у тај мали град и то је мала грудва која покрене лавину догађаја, а све се завршава на крајње спектакуларан начин“, истиче редитељ.

Сурово и нежно и на страни животне истине, серија Олега Новковића показала нам је лица нашег друштва неумивена, ненашминкана. Аутор филмова „Кажи зашто ме остави“, „Отаџбина“, „Нормални људи“, „Бели бели свет“, „Жив човек“ у серији „Мочвара“ даје нам, кроз матрицу романтичарске приче, портрет савременог српског „сувишног човека“.

Иако је свет серије поетски, стилизован, огољен, он, према његовим речима, није живот, али јесте есенција онога што можемо доживети. Отуда и стил, сценографија, костим, глумци, који дају визуелни и емотивни живот овој серији, престављају мрачан унутрашњи свет јунака, њихову унутрашњу мочвару.

„Суштински прича је романтичарска. Главни јунак је проклетник који има мрачну тајну из прошлости, који је разочаран у владајуће вредности и тражи своју правду кроз индивидуалне поступке. Самим тиме постоји отклон од реализма. Међутим, да би гледалац у потпуности прихватио стварност серије, трудио сам се да у реализму и миљеу, у коме се прича дешава, пронађем ослонац“, наводи редитељ.

Сурова страна наше прошлости сведочи да су криминалац и полицајац расли на истој страни улице, да је управо та прошлост одредила наше понашање данас, нашу судбину и наше одлуке, што су Марковић и Новковић вешто искористили на нивоу приче и показали нам аутентичну стварност без анестезије.

„Хтели ми то или не, прошлост постоји и она је претходница наше садашњости и она утиче на нашу будућност, она се не може избрисати. Питање је на који начин је тумачимо, колико смо снажни и независни да можемо да је протумачимо на прави начин“, сматра он.

Главног лика, инспектора Николу Крсмановића игра Горан Богдан, а на питање како је успео да сагради тако уверљивог нихилисту из новобеоградских блокова који своје циничне реплике ипак изговара са херцеговачким нагласком, наш саговорник каже:

„Одлучио сам се да занемарим било какав покушај подражавања аутентичног београдског сленга због тога што ми у највећем броју случајева то смета; често ми се чини претерано и нетачно. Оно чиме сам се бавио јесте да у подели глумци буду аутентични, да то буде најбољи могући избор и да су њихови поступци и развој лика оправдани и убедљиви. Када говоримо о другој сезони, овде ћемо имати нешто много занимљивије јер је девојка која се појављује и покреће читав низ догађаја из Македоније и има македонски нагласак. Имаћемо и избеглице или потомке избеглица деведесетих, имаћемо и Роме. Један је од главних јунака друге сезоне је полицијски инспектор мађарске националности чији се нагласак осећа и од њега не бежимо.“

Поред Горана Богдана у серији играју и Роберт Ожвар, Јана Бјелица, Сара Климоска, Соња Колачарић, Милош Тимотијевић, Марко Јанкетић, Лидија Кордић, Катарина Марковић, Марта Бјелица, Драган Мићановић, Дејан Дедић, Ања Павићевић, Стефан Трифуновић, Бојан Жировић, Ненад Стојменовић, Слободан Бода Нинковић и многи други.