Рочиште у Међународном суду правде у Хагу, по захтеву Украјине којим се захтева да суд изда привремену меру којом наређује Русији да прекине акцију у Украјини отвара питање да ли овај суд има надлежност да суди без сагласности обе државе - тужитеља и тужене.
Професор уставног права Милан Благојевић каже би у оваквим случајевима тај суд имао надлежност да одлучује, мора постојати сагласност обе државе, и тужитељке и тужене. Од тога постоје само два изузетка. Први се тиче конвенција и уговора у којима су државе генерално прихватиле надлежност суда, каква је нпр. Kонвенција УН о спречавању и кажњавању злочина геноцида, чији потписници су и Русија и Украјина. А други је изузетак је ако је држава генерално прихватила надлежност тог суда за све будуће спорове.
Прилично чудна конструкција
Професор међународног права Бранко Ракић каже у разговору за Спутњик да је за међународно правосуђе карактеристично да се захтева сагласност држава која у овом случају не постоји.
Он такође указује на чињеницу да у случају Украјине и Русије када је реч о надлежности Међународног суда правде не постоји ни декларација али се зато Украјина определила да веже надлежност суда за Конвенцију о спречавању и кажњавању геноцида с обзиром на то да су обе државе стране потписинице те конвенције.
„Необично је што се Украјина везује за то што је што се председник Путин позвао да су у Доњецку и Луганску украјинске снаге вршиле геноцид над овим становништвом. Украјина полази од тога да је Русија злоупотребила позивање на геноцид како би извршила агресију. Она захтева да то суд констатује, а истовремено тражи привремену меру којом би се зауставиле активности Русије у Украјини. Прилично натегнута и чудна је та конструкција“.
Примена силе дозвољена у случају самоодбране
Сврха конвенције је, објашњава професор Ракић, спречавање и кажњавање случајева геноцида, а не спречавање позивања на геноцид и аката који се уз то позивање на геноцид спроводе.
„Обично онај који покреће тужбу тврди да је неко извршио геноцид или нешто од онога што је забрањено конвенцијом. Овде је обрнуто. Украјина тражи да се констатује да она није вршила геноцид што је Русија злоупотребила како би применила силу. То је мало натегнуто и компликовано утолико пре што се примена силе дешава и у ситуацијама када геноцид не постоји или када је примена силе оправдана као у случају самоодбране“, каже Ракић.
Ослобођене територије Доњецке народне републике
© Sputnik / Алексей Куденко
/ Он подсећа на руско образложење да се ради о колетивној самоодбрани, да су Лугањаска и Доњецка Народна Република настале легално и да им је Русија прискочила у помоћ са чланом 51 Повеље УН који дозвољава самоодбрану, па и колетивну самоодбрану.
„Значи искључиви повод на шта се Русија позивала није геноцид. Међутим има још једна ствар. Украјина се позива и на то да је Русија учествовала у радњама припремања геноцида за шта такође тешко да има неких доказа“.
Истраге без оптужених
Благојевић указује и на чињеницу да Русија није прихватила ни Римски статут Међународног кривичног суда.
На питање да ли Русија будући да није члан Статута Међународног кривичног суда има обавезу сарадње, Благојевић каже да она не мора да се повинује његовим одлукама, али то не спречава тај суд и његовог тужиоца да отвори истрагу и подигне оптужницу против било ког физичког лица на планети Земљи.
„Значи,они могу, и очекујем да ће то и учинити, отворити и водити истрагу и подићи оптужницу против Путина за кривично дело агресије, а можда и за друга дела из Статута. Једино што у том случају не могу је да воде суђење без њега, јер то Статут не дозвољава, а Русија га неће испоручити јер није члан тог Статута“.
Махање оптужницом
Но, Западу ће, уверен је Благојевић, и то бити довољно, да оптужница буде подигнута и издат налог за хапшење који је извршан у било којој другој држави чланици Статута, па да онда машу оптужбом и налогом и тиме бране наставак санкција Русији.
Отуда, закључује, Русија између осталог мора одлучно да се избори и победи у овом рату који јој је наметнут од стране НАТО и ЕУ.