ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Уосталом, од њега сам то и научио. Од Небојше Вучићевића... Од крунисаног краља фудбала на петопарцу.
Прека смрт Небојше Ушкета Вучићевића; петак када је двапут пао мрак... Ја заваљен у фотељу, неколико пута изнова читам и молим се, не знам коме, да није истина. Опет, знам да се с таквим стварима нико не шали, чак не би ни он, београдски мангуп са „Дорћолске академије“...
Академије уметности боемског живота.
Смрт баш не бира! Ма, врага, бира. И кога, када и где. Ушке се опростио на терену: са лоптом, у дресу, патикама, зарозаних штуцни. Умро како је и живео. Последњи дупли пас и дриблинг за крај овоземаљске утакмице. Резултат је небитан, следи реванш, који сигурно неће пропустити...
Бог је сведок!
А, играо је фудбал тај дорћолски мангаш, ма као што је професор Џеј певао. Ето вам опет те „Дорћолске академије“ уметности у покрету и стиху неодољивих шармера: „Ветрови ме ломе, ја терам по своме“...
Увек и до краја!
Ушкета нисам гледао док је у плаво-белом дресу романтичара са Карабурме стасавао у играчину... Био сам дете. Таман сам порастао када је он израстао до Партизана и од тад је мој идол. Нисам веровао да ће доћи дан да поделимо мали фудбалски терен... И да му још гурнем лопту кроз ноге. Сад ми је још теже. Идолима се то не ради!
Касно научена лекција из Дорћолске академије!
После смо се опет сретали у „Златној лиги“, мог новинарског класића Дражена Остојића, па на мом „родном терену код „Фонтане“, у легендарном Блоку 1, где је редовно долазио са својим опасним Дорћолцима. Губили смо глатко и грубо крали форе, које смо касније продавали папанима из београдских предграђа.
Зар сумњате: истурено одељење „Дорћолске академије“, само са моје стране Саве.
Играо сам и велики фудбал, али никада нисам постао фудбалер. То је судбина талентованих, не и упорних. Одавно сам се помирио са тим, али сачувао сам осећај за ретким фудбалским вредностима и умећима, што је била Ушкетова фудбалска привилегија где год је ролао лопту: на трави, бетону, шљаци...
И сад на облацима!
Претпостављам да га је тамо први дочекао Чава Димитријевић, док су се на терену увелико загревали старији боеми, Драгослав Шекуларац и Срба Стаменковић. Ма, каква ће то утакмица бити!
Овај свет то не памти!
Али, памтиће Небојшу Ушкета Вучићевића. Слава му одавно припада!
„Дорћолска академија“ наставља да вози „двојком“ у круг – на шинама вечности...