ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите ина каналу Спутњик Србија на Телеграму, асве видео садржаје на платформи „Одиси“(odysee.com).
Овако за Спутњик хистерију Запада због специјалне руске војне операције у Украјини коментарише сатиричар, писац, дугогодишњи уредник „Ошишаног јежа“ Радивоје Лале Бојичић и додаје;
„Однос адвоката који је увео санкције Русији и те земље је заиста као однос појединца према свемиру. Замислите, ако би Исус одлучио да се појави други пут на земљи, а та земља буде Србија, један човек каже, ја сам против“.
Он додаје да парадокс увек подразумева и штос, те се извињава адвокату, ако се шалио.
Кренуло се од забране Чајковског и већ стигло до Достојевског, од високе културе, наставило ка физичкој, забранили су руским спортистима да се такмиче, а могући пут санкција води преко руске салате, која може да буде само француска, до руског чаја.
„Уколико настави да нас мучи несаницом, на реду је руски чај познат по томе што после попијене шоље многи не могу да заспе. Сад се очекује да се руски чај замени марихуаном, јер она изазива дивне снове и добро расположење. А ово што траже замену за изворе енергије обновљивом, ево рецимо Јовањица може да се укључи у ту обновљиву производњу чаја“.
Забрањене су и руске мачке које имају плаве очи. Наш саговорник има решење;
„Сад ћемо морати тим мачкама да стављамо сочива, са њима ће бити црнооке или ће имати смеђе очи и више нече бити предмет санкција“, сигуран је.
Пошто хистерија тешко кога може да заобиђе, санкције је, каже, увео и у под својим кровом;
„Моја ташта се зове Екатарина, по некој даљој рођаци из Русије, ја сам забранио то име у кући. Милосавка од сад има да се зове, у супротном, не треба да ми се појављује“.
Коментаришући оштро санкционисање Русије повлачењем продавница шведског намештаја на склапање, Бојчић коментарише муњевито расклапање америчких биолабораторија у Украјини.
После искуства са короном и нагађања одакле се вирус појавило, каже да је и он можда изашао из лабораторије, али да је то предства у благој форми, о томе како би болест заиста могла да изгледа.
„Ми смо били жртва тзв. осиромашеног уранијума, али то је изгледа средство за локално убијање, а да би се глобално убијало, пошто атомске бомбе погађају и богате, измишљени су вируси, који изгледа могу да буду пут до оне златне милијарде коју су пројектовали, у којој ће бити само привилеговани“.
Забрана руских медија и подстицање на убиство руског председника на друштвеним мрежама, као и укидање Спутњиковог канала на Јутјубу, назива истим именом.
„То је стаљинизам. Пазите, стаљинистичким методама баве се они који су „на супротној страни“, то је исто парадокс“.
Бојичић каже да не учествује у припремама за глобалну кризу, гориво у канте натанкао није, у кући има пола кила шећера, и како каже, можда мало више брашна, да имамо чему да се смејемо. Не зна због чега толика нервоза, јер ми имамо искуства.
„Ми ћемо тачно осетити тренутак, без хистерије, ако треба да се нечим снабдемо. Ми знамо, ми осећамо тај тренутак, а ови помамљени који су огрезли у иметку, они треба да буду забринути. Много ће теже поднети неки Немац несташицу бензина, куповање у флашама, него ми. Кад видимо зелену флашу, ми знамо да је то бензин, он ће мислити да је Спрајт“.
Парадокс је и да нас терају да се одредимо према пријатељу, као према непријатељу, да уведемо Русији санкције.
„На шта су они нас све терали, а на шта терају своје становништво. Мислите да Америка има 50 држава, а нико не помиње ону педесетпрву, најачу – дубоку. Дошло је време да формална демократија више не може да издржи, то се изгледа просуло, бало је пукао“.
Упитан да ли би и поједини наши политичари морали коначно да се јасно одреде према том питању, уместо што стално понављају да су за мир, као да је у току избор за мис, а не за важне државне функције, Лале каже;
„Наше политичаре не желим да коментаришем, посебно ове вечне, они завиде патријарху на његовом мандату, сви би они хтели да имају тај мандат. Страни изражавају солидарност, шаљу емотиконе у правцу Украјине, проливају крокодилске сузе, појма немају, за разлику од нас, како се ти људи тамо осећају. Кад видимо на телевизији рушевине, као да гледамо себе. Ми и сад имамо рушевине, можемо да прођемо поред Кијева у Београду“.
„Били Пера, Мика и Жика. И сви завршили у Лази…“, то је била Бојчићева прогноза за прошлу годину. За ову има наду, да ће се ситуација у Украјини смирити.
„Да ће ови који су ушли урадити оно што су наумили, да ће се онда договорити, али ту је проблем што се и ратује и договара са теледиригованим људима, боље би било да седну Бајден и Путин и да се договоре шта да се уради са Украјином. Али то је изгледа много шира прича, у коју је укључена и колонизација Европе. Кад помињем дубоку државу, могуће је и да је Америка колонија, можда је и она колонизована од те дубоке државе, тако делује“.