СРБИЈА

Екстремне антируске снаге Европе гурају Србију на погубан потез

Притисци из Брисела да се Србија прикључи антируским санкцијама само ће расти и стога захтев либералних и зелених европосланика да се нашој земљи укине финансијска помоћ и привремено прекину приступни преговори не треба да чуди. Србија на овакве уцене не треба да пристаје, већ треба да штити своје националне интересе.
Sputnik
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Неутралност Србије у украјинској кризи за неке европосланике очигледно није довољна. Њих деветоро, из либералне групације „Обновимо Европу” упутило је писмо председници ЕК Урсули фон дер Лајен и европском шефу дипломатије Жозепу Борељу, којим траже да се привремено замрзну приступни преговори са Србијом, као и да се нашој земљи обустави финансијска помоћ док не усклади своју политику према Русији. На ову тему са сличним захтевом огласила се путем друштвених мрежа и европосланица Зелених Виола фон Крамон.

ЕУ је привезак САД и лоше ће проћи

Историчар Саша Адамовић захтев европосланика посматра у светлу све јачих притисака на нашу земљу да се придружи санкцијама против Русије, што, према његовом мишљењу није у српском националном интересу, штавише, придруживање политици ЕУ у погледу антируских санкција за нас би било погубно, сматра он.
„Пут у ЕУ се за Србију одавно претворио у ћорсокак и вероватно је дошло време да преиспитујемо тај пут. Мислим да за нас у ЕУ више ничег и нема, нити има било какве шансе да Србија у догледно време постане чланица овог савеза, савеза који се распада“, објашњава Адамовић.
Управо је однос Брисела према Москви показатељ да је ЕУ савез у распаду, додаје наш саговорник, јер ЕУ није у стању да самостално артикулише сопствену спољну политику, већ је постала привезак политике САД, додаје он.
„Није тешко предвидети да ће ЕУ у овој кризи веома лоше проћи, односно да ће, ако буде истрајавала на њој, довести у питање и свој сопствени опстанак“, изричит је Адамовић.

Србија мора да штити свој национални интерес

Потпуно је јасно да би сваки даљи корак Србије ка ЕУ подразумевао одрицање од српских националних интереса – подразумевао би да би Србија, зарад приступања морала да се одрекне Косова и Метохије и да пристане на развлашћивање Републике Српске.
СРБИЈА
Покушај срамне уцене: Европски либерали траже да ЕУ казни Србију док се не усклади око Русије
Мамци попут овога, да ако Србија не пристане на увођење санкција Русији, неће добити финансијску помоћ из Брисела су и даље неприхватљиви јер нема новца на који би Србија требало да пристане, а да доведе у питање своје националне интересе, тврди Адамовић.
„У овој ситуацији, српски интерес је јасан: Србија неће уводити санкције Русији, јер то није у њеном националном и државном интересу и неће се придружити погубној политици ЕУ, која наноси огромну штету Европи“, категоричан је он.
Србија може и мора да одбије све притиске ма од кога долазили, па и из Брисела и да чврсто стоји уз политику заштите националних и државних интереса, сматра Адамовић. То је једини начин да наша земља из кризе изађе са најмање могуће штете, закључује саговорник Спутњика.
„У светлу недавних догађаја у вези са агресијом Русије на Украјину, дубоко смо забринути због ситуације која се развија на Западном Балкану, а посебно због очигледног непоштовања обавеза Србије које је преузела као земља кандидат за чланство у ЕУ. Србија је ушла у десету годину преговора о приступању Унији са различитим степеном напретка и отварањем нових кластера пре само неколико месеци. Током ових година, више пута смо наглашавали њену обавезу да прогресивно усклађује спољну и безбедносну политику са смерницама ЕУ и да конкретним акцијама покаже да дели наше основне вредности”, пише између осталог у писму деветоро европосланика.
Потписници су потпредседница ЕП и чланица немачке Странке слободних демократа Никола Вер, као и Словенац Клемен Крошељ, Бугарин Илхан Кјучук, Литванац Петрас Ауштревичијус, Естонац Урмас Пает, Холанђани Барт Гротијус и Малик Азмани, Шпанац Хосе Рамон Бауса Дијас и Румунка Рамона Стругарију.
Коментар