ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
„То питање за сада није на дневном реду Савета безбедности УН нити било које друге међународне платформе“, истакао је Иљичев, додајући да Русија „не види разлог за такву одлуку“, с обзиром да „ситуацију у потпуности контролишу руске Оружане снаге у складу са циљевима и задацима специјалне војне операције“.
Према његовим речима, „даљи ток решавања ситуације зависиће од спремности украјинске стране да тражи компромисе, стога тренутно стање не предвиђа било какво учешће мировног контингента светске организације“.
Министарство одбране Русије је у оквиру специјалне операције у Украјини у тесној координацији са представницима УН о хуманитарним питањима, додао је.
Да ли ће договор Москве и Кијева захтевати усвајање резолуције СБ УН
Истовремено, он је навео да Русија не искључује могућност да ће могући договор о регулисању ситуације између Москве и Кијева захтевати усвајање резолуције Савета безбедности УН.
„У овом тренутку, када стране још нису постигле конкретне договоре, преурањено је говорити о усвајању резолуције СБ УН која би их званично забележила, иако такав развој догађаја не би био искључен“, објаснио је Иљичев.
С тим у вези, подсетио је да, иако су Мински споразуми одобрени резолуцијом 2202 СБ УН, то ипак није утицало на њихову примену од стране Кијева. Москва не види предуслове за „оживљавање“ Минских споразума, Кијев од самог почетка није желео да их испуни, нагласио је директор.
„Украјина је заиста радила на вишегодишњој саботажи својих директних обавеза према Минском пакету мера, упркос небројеним рундама преговора и позивима на њихову примену. Као што смо више пута понављали, мирно решење сукоба у Донбасу било је могуће уз строгу имплементацију Минских споразума од стране Кијева, Доњецка и Луганска“, објаснио је он.
Што се тиче питања стављања ван снаге резолуције 2202 Савета безбедности којом су одобрени Мински споразуми, то захтева да СБ УН усвоји нови документ, каже Иљичев. „С обзиром на тренутну ситуацију, такав корак нам се у овој фази чини нереалним“, констатовао је он.
О могућности премештања седишта УН
Русија захтева упорнију активност генералног секретара УН Антонија Гутереша за решавање проблема изазваних неконструктивном политиком САД, укључујући и у погледу питања издавања виза руским дипломатама, изјавио је Иљичев.
Он је навео да Сједињене Америчке Државе све више злоупотребљавају положај земље домаћина седишта УН ради политичке добити и вршења притиска на мисије других земаља.
С тим у вези, оценио је да таквим поступцима Вашингтон крши фундаменталне међународне правне норме, укључујући и оне садржане у Бечкој конвенцији о дипломатским односима из 1961. и Бечкој конвенцији о конзуларним односима из 1963. године.
„Имамо позитиван став према идеји премештања седишта УН у неутралну државу. Такав корак би елиминисао непотребне тензије из тешког процеса тражења колективних одговора на глобалне изазове нашег времена. Осим тога, наш рад би постао много мање политизован него сада“, истакао је директор Департмана за међународне организације руског МИП-а.
За усвајање те идеје потребна је сагласност свих или барем већине држава чланица УН, али је то тренутно нереално, посебно због значајних финансијских трошкова таквог потеза, закључио је он.