У жирију је деветоро писаца којим ће председавати Душан Ковачевић, а чланови су Владимир Матијевић, Владимир Табашевић, Љубица Арсић, Милисав Савић, Мирјана Митровић, Енес Халиловић, Вуле Журић и Дејан Стојиљковић.
Иницијатор овог признања је Владимир Пиштало, управник Народне библиотеке Србије и, такође, један од најнаграђиванијих наших књижевника, који је истакао да су представници жирија писци који иза себе имају релевантне књижевне награде, попут Нинове, Андрићеве, Ћопићеве... Они ће из прошлогодишње продукције изабрати седам романа који ће се наћи у ужем избору, а потом и добитника признања.
„Идеја је да у жирију буду људи различитих генерација, полова, различити по искуству и литерарним оријентацијама. Они ће гласати за своје фаворите, њихови ће се гласови сабрати и то неће оставити простор за полемику, за галаму“, каже за Спутњик Владимир Пиштало.
Он објашњава да ће се жири мењати, у зависности од тога да ли ће неко од чланова бити у конкуреницији са књигом и открива зашто сматра да су писци релевантнији у оцењивању других књижевних дела у односу на критичаре.
„Сећам се књижевних вечери у комунистичко време, дођу два критичара и један писац – као да га хапсе. Наиме, критичари су представљали друштвену контролу, а писци су били под лупом. Овде имамо ситуацију у којој ће писци оцењивати писце. Разлог је очигледан - писци знају свој посао. Они то могу да раде и на искуство и на интуицију, али и на страст“.
Књиге ће оцењивати према крвној групи
Председниик жирија, члан САНУ и прослављени писац Душан Ковачевић, истиче да људи који воле књижевност, ти „дегустатори уметности“ могу да процене и оцене књижевно дело, али муку која се зове написати књигу - може да разуме само писац.
„Деветоро људи ће предложити романе које су из њихове крвне групе тако да ћемо збиром на крају добити победничку књигу за коју опет неко може да каже да није најбоља. Питање је укуса“ каже Ковачевић за Спутњик.
Душан Ковачевић и Владимир Пиштало на представљању награде Народне библиотеке Србије за најбољи рома
© Sputnik / Весна Лапчевић
Победнику би, свакако, ова награда требало да служи на част, сматра Ковачевић јер је релевантност признања садржана у чињеници да је додељује Народна библиотека Србије.
„Библиотека је по мом осећању један од најбитнијих стубова идентитета и културе једног народа. Она је бомбардована 1941. године да би се уништинио идентитет односно лична карта једне земље“, подсећа славни писац.
Ковачевић: Нема много озбиљних признања
Иако у Србији постоји око четири стотине мањих књижевних награда, Ковачевић тврди да је мало оних који су заиста озбиљне.
„За пола века колико се бавим литературом био сам сведок да је много награда настајало и нестајало. Остале су само велике, познате по својим легатима као што су Андрићева, Ћопићева... Нема много озбиљних признања“.
Пиштало подсећа да је својевремено Народна библиотека имала награду за најчитанију књигу, али која је била на мети критике јер је афирмисала популарну литературу, а не квалитетну књижевност.
„Задатак Народне библиотеке као најстарије и најважније културне установе у земљи је да препозна вредности које нису добиле адекватан рам. Ово је прва година када ће се награда доделити. То је као када би се родило дете у народној песми и када би неко питао да ли ће ово бити највећи јунак који је рођен овде. Тешко је рећи, треба сачекати неко време, али је сигурно да ће ова награда пружити другачији угао какав није постојао у сррској књижевности“.
Награда ће износити 12 хиљада евра а биће додељена првог дана лета, 21. јуна, када се уједно обележава светски Дан музике, на локалитету некадашње зграде Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу.