КУЛТУРА

Изложене потресне слике великог пожара у Хиландару: Мирис паљевине осећа се и после 18 година

„И дан данас оећам мирис паљевине и чујем пуцкетање ватре на дрвеним конструкцијама од којих је манастир Хиландар био саграђен. Тих сам дана, пре 18 година био нем пред призором манастира, а када наиђем на ватрогасца или монаха, они прођу у тишини, спуштеног погледа“, открива за Спутњик Рајко Каришић, аутор изложбе „Хиландару у походе“.
Sputnik
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).

Ова изложба фотографија отворена је у Матици српској поводом обележавања 18 година од великог пожара у Хиландару када је изгорело шездесет одсто грађевинског комплекса манастира.

Светопис пожара у Хиландару

Уметник Каришић који се више од четири деценије бави фотографијом био је у прилици да борави у манастиру четвртог и петог дана од пожара који је захватио српску светињу.
„Када је пре 18 година, тачније у ноћи између 3. и 4. марта манастир Хиландар задесила велика ватрена стихија, трећа тих размера у историји манастира, монаси су били у молитви. По Типику који је својом руком написао Свети Сава 1199. године, монаси не би требало да прекидају молитву и тога се и дан данас држе. То није забележено у аналима осталих манастира“, открива Каришић и додаје:
„Некад је човек пред природом немоћан. Био сам у прилици да забележим тај део историје манастира јер једино помоћу фотографија које су приказане на овој изложби можете да схватите размере те катастрофе“, каже фотограф.

Осам векова исијава духовношћу

Овај фотограф први пут је манастир Хиландар посетио у мају 2003. године, када је, како признаје, први пут чуо тишину.
„Манастир Хиландар већи више од осам векова исијава своју духовност уз непрестану молитву монаха због чега се тамо иде срцем“, истиче Каришић којем је одлазак на Хиландар и жеља и дужност. За ових 44 пута колико је био у прилици да борави у светој српској царској ларви, забележио је око 80 хиљада светописа.
„Сваки одлазак на Свету гору доживљавам као да је први пут јер је то место у којем се време не мери обичним аршином. Чак сам пробао да направим исти кадар, са истог места, истим апаратом, објективом и оно што видим никада није исто. Било да је реч о светлу, амбијенту, једноставно у Хиландару не постоје два иста светлописа“, наводи Каришић.
Осамнаест година од великог пожара, манастир је обновљен и то уз помоћ српског народа који се ујединио са циљем да задужбину Светог Саве подигне из пепела.
„У складу с могућностима у овом времену које је веома турбулентно, ми смо као народ учинили све да помогнемо и настављамо да помажемо оваквим изложбама, предавањима. Дух Хиландара треба да прати и нове генерације, а као што је Свети Сава рекао – Хиландар остаје српском роду на вечну корист и духовно охрабрење.“
Рајко Каришић
Рајко Р. Каришић до сада је имао преко 100 самосталних изложби, уз учешће на преко две стотине ликовних колонија и саборовања у земљи и иностранству. Реализовао је 143 ауторске фотомонографије и књиге за друге уметнике и 29 минимонографија манастира и цркава Српске Православне Цркве. За свој свеукупни рад на пољу уметничке и примењене фотографије добио је више десетина награда и признања.
Коментар