ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
„Да, изгубићемо неколико година, али ћемо поновити наш модул за слетање, биће опремљен ракетом-носачем ‘Ангара’ и са новог комплекса космодрома ‘Восточни’ ћемо спровести истраживачку експедицију. Без икаквих ‘европских пријатеља’“, написао је Рогозин на Телеграму.
Он је уз свој пост ставио и копију писма руководиоца ЕКА Жозефа Ашбахера у коме пише да Европљани излазе из пројекта.
„Уствари, ово је веома горак догађај за све љубитеље свемира. То значи да је у септембру 2022. године отказана заједничка руско-европска мисија на Марс. Труд хиљаде стручњака је са једним папиром и потписом неког европског бирократе прецртан. Штета“, додао је Рогозин.
Раније је управљачки савет Европске космичке агенције сматрао да је немогућа даља сарадња са „Роскосмосом“ на мисији „Егзо Марс“.
Генерални директор Центра „Хруничево“ Алексеј Варочко је раније саопштио да је ракета „Протон М“ за почетак руско-европске мисије спремна и да је прошла целокупан круг тестирања и припреме. Воз са још једном таквом ракетом за лансирање из Бајконура 2022.године, требало је почетком марта да крене ка космодрому.
Касније је ЕКА изјавила да ће у потпуности реализовати санкције против Русије. Наводили су тада да је почетак руско-европске мисије „Егзо Марс“ током 2022. године мало могућ.
Старт другог дела руско-европске мисије „Егзо Марс“ је првобитно планиран 2018. године. Затим је пренет на 2020. годину, а након тога је због пандемије ковида 19 одложен за 2022. годину. План је био да се на Марс пошаље руска платформа за слетање „Казачок“ са европским луноходом „Розалин Френклин“.
Лансирање руске платформе је требало да буде наставак мисије „Егзо Марс 2016“ који се састојао од европског орбиталног модула ТГО са два научна руска апарата и европским модулом за слетање „Schiaparelli“. У октобру 2016. Године је ТГО изашао у орбиту око Марса и активан је још увек, док се „Schiaparelli“ разбио приликом слетања.