ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите на каналу Спутњик Србија на Телеграму, а све видео садржаје на платформи „Одиси“ (odysee.com).
Према речима Бугајског, Русија губи рат у Украјини и покушаће да скрене пажњу тако што ће се фокусирати на Западни Балкан. А једини њен савезник у региону је Србија. Због тога би у њој требало организовати једну обојену револуцију. За професора београдског Факултета политичких наука Часлава Копривицу јако је интересантна реконструкција генезе реторике Јануша Бугајског.
„Они који су деценијама критиковали Брежњевљеву доктрину ограниченог суверенитета, а сада ту исту критику покушавају да пренесу када је реч о руској интервенцији у Украјини, па говоре да је Путин тобоже наследник Брежњева, не виде брвно у свом оку. Односно, сматрају да је потпуно легитимно и отворено причају где и како треба да се десе те „демократске револуције“, јер, тобоже, они су власници некаквог светог знања о томе шта је демократско, а шта не“, наводи Копривица.
Мајдан призивају они који желе да ограниче суверенитет Србије
Копривица додаје да је Бугајски задојен русофобијом, као и да спада у „интелектуалну радну снагу дубоке државе“. Он ствари просуђује из перспективе америчког националног интереса и интереса дубоке државе, а оно што дубокој држави одговара јесте управо концепт ограниченог суверенитета држава.
„Дакле, ви немате право да одлучујете о сопственој судбини уколико се то коси са америчким интересима, односно са интересима глобалне дубоке државе, а имате право да направите било какву неподопштину, укључујући и државни удар, уколико то одговара њиховим интересима, што ће онда бити прекрштено као „догађање народа“, демократија и тако даље“, наводи наш саговорник.
Државних удара под еуфемизмом „обојених револуција“ било је већ подоста у источној Европи, Средњој Азији и на Блиском Истоку, подсећа Копривица, и сваки од тих догађаја био је надограђен наративом о легитимности тих догађаја.
Према речима политичког аналитичара Ђорђа Вукадиновића, потпуно је јасно да у овом тренутку помињање и призивање Мајдана и устанка у Београду, односно насилне промене власти каква се догодила у Кијеву 2014. није ни добронамерно нити паметно. Није ни корисно чак ни са становишта лобистичких интереса Јануша Бугајског, који је већ годинама лобиста бошњачке и албанске политике.
Све опсесије Јануша Бугајског
Изјавом да је Србији потребна обојена револуција, Бугајски наставља континуитет антисрпског деловања, истиче Вукадиновић и додаје да се не ради о критичком приступу потезима и деловању Србије као државе, већ се ради о деловању противном свим виталним националним интересима Срба као народа у читавом региону.
„То се види и из ове, и из његових других изјава, где се детаљно бави и Црном Гором, и Републиком Српском и то ради са дословно антисрпских позиција. Када је нарочито реч о Косову и Метохији, али и када је реч о Црној Гори и БиХ и републици Српској, његов главни мотив је, слободно се може рећи и опсесија, јесте сузбијање „малигног српског“, а посредно и „малигног“ руског утицаја“, наводи Вукадиновић.
Можда ће неки само одмахнути руком на последњу у низу изјава Јануша Бугајског, али, према Вукадиновићевим речима, ствар је озбиљнија и далекосежнија. У изјави о потреби организовања Мајдана у Србији, Бугајски је можда отишао и корак даље од онога што би неки његови истомишљеници волели да чују. Вукадиновић, како каже, не би потцењивао или олако узимао речи Бугајског.
За нашег саговорника, речи Јануша Бугајског нису, како каже, тлапња или појединачни вербални инцидент. Пре ће бити да се ради о ширем контекст и феномену дубинске и системске кампање и акције на сузбијању свега што наликује на српске националне и државне интересе на Балкану, сматра Вукадиновић.
„Мислим да његове речи, а и он као појава, јесу део једног систематског, организованог рада на демонизацији Србије и српског народа и на призивање сценарија, и из неких центара моћи, и у региону, и на Западу који очигледно у Србима и Србији виде традиционално непоуздан и дестабилизујући фактор, односно потенцијалну испоставу руских интереса против које се треба борити свим средствима. А као најефикаснија средства показале су се санкције и изазивање баршунастих и којекаквих других Мајдана који увек врло крваво заврше, у првом или другом кораку“, истиче он.