ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧИТАОЦЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите ина каналу Спутњик Србија на Телеграму, асве видео садржаје на платформи „Одиси“(odysee.com).
Михаило Весовић, директор Центра за аналитику Привредне коморе Србије, рекао је да је састанак са привредницима био добар корак ММФ-а зато што су желели да чују какво је стање у привреди.
„Имамо једну потпуно непредвидљиву и алармантну ситуацију и макростабилност економије Србије зависи од тога како ће компаније да реагују на ову кризу, шта се дешава у привреди. Посебно су осетљива мала и средња предузећа и овај разговор је ишао у контексту највећих проблема са којима се привреда суочава“, рекао је Весовић за РТС.
Он је истакао да привреда мора да се прилагоди променама на тржишту енергената, сировина и инфлације и да ће тешко то моћи да уради без подршке државе.
Весовић напомиње да нови скок цене нафте неће драстично ништа пореметити, пошто смо, како је навео, навикли да цена варира и да постепено да расте.
„Нису сви енергенти, нафта и дизел, ограничени уредбом. Они скупљи су у слободној продаји, тако да не постоји бојазан да ће бити несташица. Оно што је битно за пољопривреднике и за оне привреднике који користе најјефтиније деривате, јесте да могу да рачунају у недељу дана на сигурну цену“, казао је Весовић.
Четвртим пакетом санкција ЕУ обухваћено је 12 руских енергетских компанија, међу којима је и „Гаспромњефт“, самим тим и „НИС“, јер је у њему више од од 51 одсто у руском власништву. Дошло се до ситуације да мађарски „МОЛ“ или аустријски „ОМВ“ могу несметано да увезу нафту из Русије, а „НИС“ то изгледа не може.
Весовић каже да таква ситуација ставља Србију у необичну и непланирану позицију која захтева не само економски, већ и политички приступ.
„Ја бих саслушао сигнале из Европске уније, шта су они под оваквом уредбом подразумевали - али је јасно да се Србија налази директно погођена оваквим санкцијама због присуства „Гаспромњефта“ - да бисмо уопште знали колики нам је простор за преговоре и шта ми можемо да учинимо да бисмо се прилагодили томе“, рекао је Весовић.
Он је додао како очекује да се све јасније дефинише у наредних недељу дана, да би могли да се предузму даљи кораци.
Весовић је напоменуо да је одлука ЕУ о повећању квота на извоз челика из Србије практична, пошто је уведена забрана увоза челика из Украјине и Руске Федерације.
„Србија је у овом тренутку, као земља која има квоте, добила могућност да извози негде између 30 и 40 посто више челика у ЕУ. То је добро за све који извозе челик у ЕУ, пре свега нашу железару из Смедерева и они то раде да не би створили недостатке на свом тржишту“, закључио је Весовић.