Запад на Србији оштрио зубе - на Русији их ломи! Неутралност и забрану санкција ставити у Устав
У околностима када Запад очекује да Србија заузме јасну позицију - за или против Русије - српски народ је, показало је истраживање НСПМ, разумео да иза сукоба на истоку Европе не стоји ни Русија ни Украјина већ Запад. Србија би своју неутралност и одлуку да се не придружује санкцијама требало да потврди и Уставом.
SputnikОво су доминантне поруке округлог стола организованог у контексту спољних притисака на Србију и Републику Српску да се укључе у сукоб у Украјини.
На скупу где су учествовали бројни интелектуалци, представници Народне мреже, Напредног клуба, Центра за развој међународне сарадње чула се и порука да је Запад над Србијом оштрио зубе, а да ће их на Русији – сломити.
У ситуацији када се Србији намеће избор између две стране, политичар Владан Глишић упозорава на погубност било какве одлуке.
„Сукоб са Москвом за целокупан српски народ представљао би националну капитулацију док би супротстављање западним силама довело до неповољних економских последица. Решење је да се уз постојећу војну неутралност успостави и политичка која би била подигнута на уставни ниво“.
Политика, колико год прагматична и модерна била, мора бити заснована на принципима, мишљења је историчар Чедомир Антић, а један од њих је да као држава не прихватамо да будемо на некој од страна подељене Европе и света.
„Није довољно да на скупштинској резолуцији почива војна неутралност. Она мора да буде уведена у Устав“, истакао је Антић додајући да би и забрана доношења санкција требало да буде регулисана највишим правним актом.
Свест о несврставању
Историчар Драгомир Анђелковић указао је да Србија не би била усамљена по питању војне неутралности и да му за право дају неутралне Аустрија и Швајцарска иако су посредно део система ЕУ. Он је такође подсетио на пример Туркменистана који је 1995. прогласио неутралност што му је омогућило да на недавном гласању за Резолуцији којом се осуђује Русија заузме неутралан став.
„Русија је кључни партнер али смо ми у зони где доминира Запад. У таквој ситуацији код огромне већине грађана постоји свест о несврставању“, каже Анђелковић.
Гажење Резолуција УН
О актуелној теми, сличностима и разликама између Југославије 1999. и Украјине 2022. своје мишљење су изнели Дејан Мировић, Слободан Рељић и Ђорђе Вукадиновић.
Аналогије постоје, али никако оправдана је она да је агресија НАТО исто што и рат у Украјини. То је замена теза, рекао је професор међународног права Дејан Мировић.
„Криза у Украјини почела је 2014. и њен први правни резултат били су Мински споразуми преточени у Резолуцију 2205 из 2015. године. У њој се прописује да ће Донбас остати део Украјине уз гаранције политичког учествовања у централним властима и језичког самоопредељење. Зеленски је укинуо руски и отворено говорио да неће поштовати Минске споразуме у чему је имао јавну подршку САД, Немачке и Француске“.
Као и у случају Резолуције 1244, Запад је каже Мировић допринео сукобима у Украјини непоштовањем Резолуције 2205.
Колач са траговима крви
Новинар и публициста Слободан Рељић подсетио је на неговање нацизма и чињеницу да је источна Украјина премрежена јединицима попут Азова које негују нацистичку идеологију.
„У Украјини и балтичким републикама антисемитизам се претварио у антурусизам. У појединим деловима Украјине били су популарни колачи са натписима који су позивали на смрт руске деце. Европа је на то зажмурила. Путин је Хитлер али није њихов Фирер“.
Јавно мњење спонтано русофилно
О томе како српски народ вредносно оцењује операцију у Украјини, присутне је трагом итраживања које је урадио НСПМ упознао аналитичар Ђорђе Вукадиновић.
„Истраживање показује да је јавно мњење у Србији спонтано русофилно, из различитих разлога, рационалних или ирационалних. Мислим да грађани Србије не греше много, људи осећају да су догађаји на истоку Европе наставак онога што су гледали 1999, истакао је Вукадиновић.
Концепт отпадничке државе
Анализирајући из геополитичког угла сличности и разлике између Украјине и Србије 1999. аналитичар Душан Пророковић је рекао да се у оба случаја користио концепт отпадничке државе.
„Југославија је проглашена отпадничком државом, стављена је ван закона и против ње је било дозвољено све. Све то је као у случају Русије данас пратила хистерија у западним медијимам и прекомерне реакције западних држава. Међутим у случају покушаја изолације Русије план је пропао.
На страни Русије
Испред Свесловенског савеза који обједињује српско руско белоруска удружења, Слободан Димитријевић је рекао да ако је неки народ компетентан да говори о овој несрећи најмање изазваној вољом Руса и Украјинаца, онда су то Срби.
„Бомбардовање Србије показало је Русији шта је чека. Русија се пробудила и дошло је руководство Русије које је разумело геостратегију Запада. Ми морамо да се определимо и станемо на страну Русије“.
Логика ратног профитера
Назвати народ који је дао седам милиона војника Отаџбинском рату не сме се назвати нацистичким, упозорио је новинар Драган Вујичић, додајући да треба направити разлику између народа и нацистичких јединица које је финансирао Вашингтон.
Испред Покрета за Косово и Метохију Радомир Ројевић је рекао да српски народ саосећа са целом ситуацијом у Украјини јер разуме када ратни профитер узму народе као таоце за спровођење личних намера и профита.
У тренутку када САД предводе кампању за поштовање међународног права, Ројевић је подсетио на ратне злочине и повреду међународног права у време агресије НАТО на СФРЈ.