ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Решење је потписао припадник Граничне полиције БиХ Мидхат Хасановић по овлашћењу командира Елдина Смаилагића, јавила је Срна, пренео је РТРС.
Петронијевић је изјавио Срни да му је, забраном уласка у БиХ на граничном прелазу Каракај, стављена „жута трака“, додајући да претпоставља да се то десило због његове подршке раду Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године.
Како је навео, са сином и двојицом пријатеља кренуо је на Јахорину када је враћен са прелаза Каракај.
„Кажу да сам непожељна особа, персона нон грата“, казао је Петронијевић.
Он је навео да је добио неко решење, које је одбио да потпише, а у којем пише да је „опасност за јавни поредак, за безбедност државе БиХ, здравље, међународне односе...“.
„Ово је класичан проблем гушења слободе речи, мисли, слободе свега. Ово им је једини начин на који, очигледно, покушавају да тај њихов наратив, посебно о Сребреници, и те лажи које су упаковали у ту причу о Сребреници, остану и опстану“, рекао је Петронијевић.
Петронијевић је казао да се додао да се „геноцид“ не брани на овај начин, него доказима и на суду.
„Знам због чега се ово десило. Конкретно због мог учешћа у раду и промоцији комисије о Сребреници Гидеона Грајфа и осталих. Наставићу то да радим. Био сам са Стивеном Мејером, Гидеоном Грајфом, где год су ме позвали, ја сам отишао. Ту није ништа спорно“, рекао је Петронијевић.
Како је истакао, Грајф и Мејер су радили квалитетно свој посао.
„И не постоји нико ко ће да ми избије из главе моје знање међународног кривичног права. А то што се тамо догодило није и не може да буде геноцид“, закључио је Петронијевић.
Подсетимо, улазак у БиХ раније је забрањен професору Милошу Ковићу и бившем команданту Жандармерије Србије Братиславу Дикићу.