„Ти случајеви су назначени у документу који је одобрен председничким указом и то показује нашу одлучност да штитимо независност, суверенитет наше земље, да никоме не дамо повода чак ни за најмању сумњу у то да смо спремни да пружимо достојан одговор на било какве нападе на нашу земљу, на њену независност, на њен курс“, рекао је Медведев, говорећи о документу који се тиче нуклеарног обуздавања.
„Говорим о томе јер сте ме питали. Међутим, ми полазимо од тога да су у најтежим ситуацијама, попут тренутне, на пример, око Украјине – преговори, дипломатски напори ипак најбољи и најисправнији пут. Друго је што преговори не успевају увек, али је неопходно ићи тим путем“, појаснио је Медведев.
Како је прецизирао, нико не жели никакав рат, али увек постоји претња од нуклеарног сукоба.
„Нико не жели никакав рат, поготово нуклеарни – то је претња постојању људске цивилизације. У том смислу у праву су аналитичари који кажу, можда донекле цинично, али без обзира на то, да је настанак нуклеарног оружја спречио огроман број сукоба у 20. и 21. веку. То је истина“, истакао је заменик председника Савета безбедности.
По његовим речима, „стога је очигледно да претња увек постоји“.
„Као бивши врховни командант добро сам свестан њених размера, а и сви наши људи знају да су циљеви нуклеарног оружја земаља НАТО-а објекти на територији наше земље, а наше бојеве главе су усмерене на циљеве који се налазе у Европи и САД. Али такав је живот. Зато увек треба мислити на то и водити одговорну политику“, оценио је Медведев.
Он је подсетио на Кубанску ракетну кризу 1962. године који је „отрежњујуће деловала на све – на руководство САД, НАТО-а, Совјетског Савеза, Варшавског пакта“.
„Тада је заиста био Хладни рат, сада је ситуација, по мом мишљењу, на неки начин гора него тада, јер у том периоду наши противници нису покушавали с толиким бесом да доведу ситуацију у Совјетском Савезу до тачке кључања“, оценио је Медведев.
Конкретно, нису уводили санкције индустрији или пољопривреди, а поготово да уводи персоналне санкције.
„Никоме није падало на ум да уводи санкције Брежњеву, Подгорном, Косигину. Они су, наравно, схватали да је то бесмислено, као и сада, али тада им је бар дотекло памети да то не чине. Сада су сви у неповољном положају. Увели су санкције, али је потребно разговарати, макар да би се спречиле свакакве нежељене последице, укључујући оне страшне као што су, рецимо, сукоб Русије и НАТО-а. Изгледа да су сви санкционисани, сви су на тамо неком списку“, закључио је Медведев.
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о
почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“, да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.
Министарство одбране Русије редовно наглашава да руска војска не наноси никакве ударе по градовима Украјине: војна инфраструктура се онеспособљава високопрецизним средствима.