Шта је у темељу зверских злочина над руским војницима за које је одговоран Кијев

Монструозне слике иживљавања над заробљеним руским војницима у Украјини, па и оне где ни мртви нису поштеђени, методе над којима би се згрозили и они који су били родоначелници таквог начина ратовања, не само да већ круже друштвеним мрежама, него и медијима. Између вагања да ли такве сцене треба показати најширој јавности, јер не могу а да не узнемире, а можда и додатно инспиришу неке болесне умове, или не треба, ипак су се нашле у медијима. Да ли ће то бити разлог да део јавности са запада почне реалније да сагледава збивања у Украјини, не само тренутна, него дугогодишња?

До сада се тим поводом огласио саветник у канцеларији председника Украјине, Олексиј Арестович, који је оне у сопственим редовима који чине ратни злочин подсетио на Женевску конвенцију која не дозвољава тортуру над ратним заробљеницима.

То, како је приметио, значајно квари слику Украјине у „међународној заједници“ која би могла да јој ускрати помоћ. Крајње прагматично.

Кад се зна како се, међутим, такозвана међународна заједница, односно Запад, до сада понашао према дугогодишњем терору над Русима на истоку Украјине, рекло би се да нема претераног разлога за бригу.

Психолог, криминолог Добривоје Радовановић каже да су извршиоци таквих злочина личности психопатске структуре.

„Кад те психопатске личности имају системе вредности или изграде сопствене системе вредности, шовинистички, националистичке, нацистичке, онда треба бежати главом без обзира зато што су они спремни на све. На клање деце, на убијање жена, на све живо, на мучења, одсецања делова тела. То је патологија која се граничи са психозама, са душевном болешћу, али није душевна болест и постоји потпуна одговорност тих људи за оно што раде“, каже он за Спутњик.

Овај психолог подсећа да је нацизам био карактеристичан по томе, али и напомиње да то није случај само са нацизмом хитлеровског типа, јер постоје и његови савремени облици, али и још неки дубљи политички правци који су набијени таквим „вредностима“.

Он констатује да у готово свакој земљи има остатака такве идеологије, али и да се паметне државе жестоко боре против тога. Оне које су мање паметне, на чијим водећим позицијама су људи из сличних структура, подржавају их и зато, како додаје, имамо читаву лепезу понашања у данашњем сукобу руских и украјинских снага.

Радовановић каже да је у оваквим ситуацијама огромна одговорност државе која то у суштини толерише, чак и гаји. Неке државе су спремне да подстичу формирање таквих идеологија, финансирају такве идеологије, јер те појединце употребљавају за прљаве ствари.

На подсећање да је Украјина уз САД била једна од две државе у свету која својевремено у УН није гласала за Резолуцију о борби против глорификације нацизма, неонацизма, ксенофобије и нетолеранције и да је уврстила пронацистичке војне формације у регуларну војску, наш саговорник каже да је то пут за стварање колективне психопатологије.

Чини се, како истиче, да је то случај са Украјином, да је дала прећутну сагласност таквим поступцима, формирању нацистичке идеологије због чега није чудно што унутар тог друштва егзистира толики број профашистичких организација.

Он каже да остаје само да се надамо да то није дубоко зашло у менталитет украјинских људи и да ће наћи начина да се изборе са тим.