Нечиста савест Запада од ОВК до Азова: Нациста, терориста или екстремиста – важно је да сарађује
Историјат терористичких организација - од Ал Каиде, ОВК, Исила до Азова- упућује на Запад као заједнички именитељ. Неке од ових група прелазиле су пут од забрањених екстремиста до сарадника на терену, друге, ислужене, завршавале су на сметлишту историје. Не само акције, већ и рок трајања, одређивао је Запад.
SputnikКада је командант такозваних Ирачких народних снага Џафер Ал Џабири још 2015. оптужио САД да у ирачкој провинцији Киркум из ратних авиона баца пакете терористима Исламске државе, веза САД и терористичких организација већ је била обелодањена у документу америчког Министарства одбране. У борби против Русије и Кине кључна улога, стоји у документу из 2015, намењена је исламистичким терористима који ће, даље стоји, формирати калифат на територијама Сирије и Ирака. Они упознати са случајем ОВК који је прешао пут од забрањене сепаратистичке организације у Стејт Департменту до сарадника на послу сламања СФРЈ, препознали су исти сценарио.
Дрвени војници у борби против Русије
Да ли се исто дешава у Украјини где су терористичке организације од којих се Запад номинално ограђује само дрвени војници САД у борби против Русије?
Генерал Митар Ковач каже да када је реч о екстремистичким, терористичким групама и покретима, обавештајне службе Запада, првенствено Велике Британије и САД, имају уплив и на време располажу информацијама о њиховом оснивању, ширењу и ангажовању на одређеном простору. У складу са тим, развија се и стратегија њихове употребе, ангажовања кроз класични тероризам, преварт, револуције, оружане побуне и сличне методе што је успешно коришћено претходних 30, 40 година.
Посебно, наглашава генерал Ковач, то је било видљиво у периоду када су реализоване многе обојене револуције у смени режима који нису били по вољи Запада и нису реализовали њихове стратешке интересе.
„Када погледамо регион, од времена распада СФРЈ, те исте западне обавештајне службе водећих земаља НАТО подстицале су екстремистичке покрете, јачале екстремизам, спречавале било какво договарање или изналажење компромиса између конфронтираних страна. То је ишло до нивоа политичког, безбедносног конфликта, оружаних сукоба и грађанских ратова које смо видели током разбијања СФРЈ“.
Обавештајни рад Британије и САД
Рад обавештајних служби Британије и САД данас је најуочљивији на простору Украјине, каже Ковач. Од реакционарних нацистичких покрета стваране су организације које су попут Азова, Ајдара и Десног сектора коришћене у побунама на Кавказу.
„Њима је циљ био грађански рат унутар Русије и њена девастација. Када то није прошло, исте те пронацистичке снаге су стекле углед пре свега захваљујући русофобвству, могућности застрашивања становништва и успесима у промени система вредности“.
Оно што забрињава је, наводи Ковач, њихово присуство у институцијама безбедности и чињеница да у Оружаним снагама Украјине чине 12 посто бројног стања. Сами команданти су, указује, или под присмотром безбедносних органа или политички подобних људи које је постављао Запад.
Уклоњени амандман
Када је реч о чињеници да је америчка војска обучавала Националну гарду Украјине, а у оквиру ње несумњиво и Азов, Јасмина Андрић из Истраживачког центра за одбрану и безбедност као важан детаљ помиње амандман који су својевремено на предлог Закона о издвајањима за одбрану дома поднела два америчка конгресмена. Амандман којим је требало ограничи помоћ батаљону Азов је, каже, уклоњен.
Она подсећа да је након Мајдана 2014. у Украјини настало више групација које су имале националистички предзнак али и оружје.
„Све ове групације екстремне, наоружане и донекле обучене требало је ставити под контролу. Како би се то постигло парламент у Кијеву 12. марта 2014. године формира Националну гарду Украјине. Ово је био начин да се ставе под контролу сви активисти, борци и наоружане фракције које су настале у преврату. Подсећања ради Национална гарда Украјине је постојала и раније од 1991-2000. године, а њено поновно формирање привукло је и њене бивше припаднике, ветеране који су сада имали улогу у обучавању нових чланова. Законом од 12. марта дозвољено је да НГУ има до 60 000 војника Ова гарда нашла се на линији сукоба са Русима. Њена улога је везана за АТО зону (зона антируске операције) како је украјинско руководство називало басен Донбаса и околину“.
Ал Каида- од пријатеља до непријатеља
Једна од националистичких организација удружена са активистима са Мајдана, каже Андрићева, довела је до формирања батаљона Азов, а део припадника чинили су и кијевски хулигани.
„Осим што користи нацистичка обележја иако су део формалног ланца командовања украјинских оружаних снага, овај пук се ни у ком сегменту свог деловања не придржава закона и обичаја рата. Иако су одред специјалне намене себе називају убицама Москаља“
Да САД имају манир подржавања терористичких и екстремистичких организација док пале ватру у туђем дворишту и напуштања истих када се пожар прошири сведоче случајеви, каже Андрићева, Ал Каиде и Исламске државе.
„Ал Каида вуче корене још од совјетске инвазије на Авганистан када су САД највећим делом финансирале муџахедински покрет. Међутим, од 1992. године интереси се разилазе и Ал Каида постаје непријатељ. Такође, за време грађанског рата у Сирији ИСИЛ је у савезу са другим исламистичким групама посредно добијао оружје, опрему и новац од САД и других западних земаља. Након тога Ал Багдади и остали лидери постали су државни непријатељ број један“.
Такође, указује, западним лидерима није стран ни супротан процес.
„Одличан пример је ОВК. Није битно да ли сте терориста или екстремиста, битно је да сарађујете“.
Процес сеже у историју
Без историјске потке ове процесе, сматра Ковач, тешко је разумети. Он подсећа да је Британија као историјски русофобна чинила све да спречи афирмацију руских националних интереса док су САД од Другог светског рата регрутовањем доброг дела нациста из војне и безбедносне димензије промениле систем вредности у самој Америци.
„Пример је деловање генерала Рајнхарда Генела, шефа обавештајног одељења Рајха, који је успео да се за веома кратко време наметне као важна фигура у креирању стратегије САД према Русији. Он је подстакао русобофобију код самих Американаца, стално истичући као претњу да уколико се не реши питање СССР, Америка би се могла наћи у озбиљном проблему“, каже Ковач наглашавајући да то што је НАТО основан 1949. није случајност, те да би тек требало расветлити његову улогу у припреми агресије на СРЈ и сарадњe са сепаратистима.