Биткоином против санкција: Може ли Русија трговати са Западом у криптовалутама

Иран је већ четрдесет година под санкцијама и успешно купује увозну робу захваљујући легализацији биткоина. Казахстан заузима друго место у производњи криптовалуте. Међутим, у Русији ова област није регулисана, а дигитална рубља је још увек у фази тестирања.

Западни аналитичари сматрају да руске организације могу да користе дигитална средства како би избегле провере и блокаде. Истовремено, аутори истраживања, између осталог и оног које је спровео „Њујорк тајмс“, и дигиталну рубљу називају криптовалутом.

Како би ограничења била ефикасна, потребан је финансијски систем који контролише држава. Кредитне институције овде играју најважнију улогу: оне виде одакле средства долазе и где се усмеравају. Закони против прања новца захтевају од банака да блокирају трансакције са санкционисаним субјектима и пријаве покушаје трансакција надлежним органима.

Међутим, криптовалуте функционишу ако не заобилазећи финансијске структуре, онда паралелно с њима. У суштини, оно што Русији сада треба јесте да пронађе начине за трговину без контакта са доларским системом. Крипто трговање пружа такву могућност. И мада се трансакције бележе на блокчејну, што их чини транспарентним, дигиталне технологије могу да сакрију део ланца. Ово ће омогућити западним правним лицима да тајно тргују са руским.

Неке државе су већ прихватиле овај метод. Иран и Северна Кореја су користили дигиталне валуте да би ублажили последице западних санкција, потврђују званичници САД и УН. Штавише, „Њујорк тајмс“, позивајући се на извештај УН, тврди да је Пјонгјанг користио хакерске програме како би украо криптовалуте за финансирање свог нуклеарног програма.

Све ово је постало могуће захваљујући легализацији крипто трговине у самим САД. Од 2015. године тамо су почели да издају лиценце за пословање са биткоинима. Од тада се број дигиталних валута у свету драматично повећао. Према извештају компаније Crypto, средином прошле године 220 милиона људи широм планете куповало је или продавало криптовалуте.

У 2021. години консултантска фирма специјализована за крипто-финансирање и анализу блокчејна „Elliptic“ известила је да Иран користи приходе од рударења биткоина да компензује ограничења на продају нафте која су проузрокована санкцијама.

У 2018. години криптовалута је забрањена у земљи због страха од одлива капитала, али је убрзо легализована. Аналитички центар при председнику израчунао је да рударење може донети 700 милиона годишње и отворити нова радна места.

Иранским криптомајнерима дају државну лиценцу и попуст на струју. Али они су у обавези да предају сву криптовалуту држави. Истовремено, званична плата се прима у биткоинима. Рад без лиценце се кажњава. Нелегалне фарме, на пример, дешавало се да отворе чак у џамијама.

Међутим, због великог оптерећења електричне мреже рударење у Ирану је периодично забрањивано због чега је приход од криптовалуте нестабилан. Према проценама компаније „Elliptic“, почетком 2020. На Иран је отпадало око 4,5 одсто рударења биткоина, што је по тадашњем курсу износило око милијарду долара.

На државном нивоу развија се и дигитални ријал. Године 2019. тадашњи председник Хасан Рохани предложио је да муслиманске земље створе јединствену електронску валуту како би се „ослободиле доминације долара“. Али све је засад остало само на речима.

Извршни директор берзе криптовалута „Exchange Iran“ Ехсан Газизаде у разговору са компанијом Cointelegraph је изнео претпоставку да би тестирање дигиталног ријала могло бити завршено у року од годину дана. Треба напоменути да не сматрају све иранске банке криптовалуте погодним инструментом за међународну трговину. Али, према његовом мишљењу, то може бити централно емитован дигитални ријал.

Будући да овај облик новца проширује могућности за финансијске трансакције, централне банке многих земаља се развијају у овој области. Према подацима добијеним на основу праћења дигиталних валута Атлантског савета, истраживања у овој области спроводи скоро 90 земаља, на које отпада више од 90 одсто глобалне економије, укључујући и САД.

Девет земаља, углавном Латинске Америке већ је покренуло своје дигиталне валуте. У Салвадору три милиона људи користи биткоин, али већина становништва нема банковне рачуне. У Кини је тестирање дигиталног јуана завршено, а његово лансирање се може догодити сваког дана.

Русија се граничи са државом која је прошле године заузела друго место у свету по рударењу криптовалута — Казахстаном. Овакве позиције су остварене из два разлога: због уласка кинеских мајнера на тржиште и ниске цене струје. На пример, у Нур-Султану један киловат енергије по сату кошта само 0,92 рубља, док је у Москви најјефтинија ноћна цена 2,69 рубаља.

Према подацима Националне асоцијације блокчејна и индустрије дата центара, легални тржишни играчи годишње доносе казахстанској економији 227 милиона долара. Исто толико земља не добије од мајнера који раде у сивој зони.

Цео електросистем Казахстана ради на ивици. Више од 60 одсто мрежа је потпуно истрошено. Просечна старост станица је више од тридесет година. Додатно оптерећење на њих индиректно је довело до јануарске хаварије — не само Казахстан, већ су и Киргистан и Узбекистан неколико сати остали без струје. Након тога, неки власници крипто фарми одлучили су да преселе своје пословање у другу земљу.

Међутим, мајнерима је већ неисплативо да држе дата центре у Казахстану. Влада је 2022. године десетоструко повећала порез на рударење биткоина на 1,77 рубаља по киловату.

Путра је ипак уверен да ће произвољно опорезивање довести до стагнације индустрије: „Ризично је развијати се у оваквим условима. Покушавамо да наш став предочимо влади, али они нас не чују. Постоји само један аргумент: треба нам више новца за буџет. У ствари, то је као да закољете кокошку која носи златна јаја“. Он сматра да надлежни треба да поразговарају са власницима дата центара, а не да доносе одлуке једнострано.

У фебруару су казахстанске власти објавиле рат нелегалним мајнерима и широм земље почеле су масовне провере по адресама где је потрошња струје већа од 202 мегавата. Више од 50 фарми је добровољно престало са радом и преселило опрему у друге земље. Национална асоцијација индустрије блокчејн и дата центара нуди награду од 4.000 до 30.000 рубаља за информације о локацији фарми.

„Потребан је ред. Ако све буде функционисало по јединственим правилима, индустрија ће постати предвидљива. И наравно, нестаће извесно негативно расположење међу становништвом и у државним органима“, објашњава Путра.

Јефтинију струју од Казахстана имају само неки региони САД, Канаде и скандинавских земаља. Али ако се не промени политика власти у погледу јачања контроле над мајнерима, они могу да размотре неке друге државе за бизнис.

У Русији, правни статус криптовалута није у потпуности дефинисан. Прошле године је ступио на снагу Федерални закон 259-Ф3 „О дигиталној финансијској имовини и дигиталној валути у Русији“. Дакле, криптовалута се не сматра нелегалном. Шеф комитета Државне думе за финансијско тржиште Анатолиј Аксаков изјавио је 2021. године да су Руси у таква средства уложили око пет трилиона рубаља. Штавише, по његовом мишљењу, многи корисници немају финансијске квалификације.

Почетком 2022. године шеф Централне банке Елвира Набиуљина успротивила се коришћењу руске инфраструктуре за трговину криптовалутама и препоручила криминализацију рударења дигиталних актива. Министарство финансија је реаговало контрапредлогом – да трансакције у криптовалути буду потпуно легалне и да се шеме трговања утврде изменама индустријског законодавства.

Међутим, какву год одлуку донели у Русији, криптовалута као финансијски инструмент је у принципу у зони ризика. Чак и за корисника који рецимо једноставно може да изгуби или заборави шифру приступа која се не може обновити.

Стручњак такође подсећа да постојећи платни терминали не раде са криптовалутама. Отуда и технички поремећаји. Исплате могу да потрају предуго, а у условима санкција драгоцен је сваки сат. А није лако заменити криптовалуте за прави новац: у главном граду Русије има врло мало мењачких места, а још мање у регионима.