Ово је мишљење Ристе Никовског, бившег македонског и југословенског дипломате, после пописа становништва који је у Северној Македонији спроведен после 20 година.
Пописни трик Албанца
„Од самог почетка припреме пописа у Северној Македонији нису биле регуларне, он је био замишљен тако да удовољи албанској мањини која се и противила „нормалном" попису и то су постигли. Зато је Северна Македонија имала попис становништва какав нигде у свету није било, а то је да се истовремено пописују и резиденти, што је основа сваког пописа, и дијаспора. А дијаспора се пописивала само да би број Албанаца био што већи у самој Северној Македонији,“ објашњава наш саговорник.
Никовски каже да је од самог закона па надаље све било нерегуларно и због тога је већина Македонаца бојкотовала попис, што је била велика грешка и штета за македонски народ.
„Резултати који су добијени показују нереалне цифре јер 132 000 грађана македонске националности, дакле 7,2 одсто уопште нису пописани, што значи да они нису део резултата пописа,“ напомиње Никовски.
Према његовим речима, за Албанце није кључно колико има резидентних Албанца а то је око 24,3 одсто, већ број Албанца са дијаспором којих има око 29 одсто.
„Док су Македонци и наша дијаспора бојкотовали попис, Албанци су анимирали сав свој живаљ у целом свету да се упишу и на томе су радили сви, од албанског премијера до албанских политичара у Северној Макеоднији и на Косову. У сваком случају, мислим да је попис нерегуларан и да резултати нису релевантни,“ категоричан је Никовски.
Македонска опозиција најавила протест
Он напомиње да је македонска опозиција најавила да ће у најскорије време повести протесте због начина на који је попис спроведен јер он, како додаје, Албанцима даје одрешене руке да се изједначе са Македонцима.
„Циљ Албанаца је да дођу до трећине односно да буду на 33 одсто и сад су врло близу тога. Иако македонска опозиција обећава да ће се тај попис ревидирати, ипак ће бити тешко то урадити јер кад нешто иде у прилог Албанцима то обично буде завршена прича,“ примећује наш саговорник.
Он каже да већ сада Македонија функционише као језичка федерација због Охридског споразума, а да само мали корак фали да се дође и до политичке федерације што Албанци прижељкују а што би, сматра он, могло чак на крају да доведе до поделе Македоније између Бугарске и Албаније.
Иначе, Демократска партија Срба у Македонији и српска заједница у Македонији нада се званичној подршци Србије и обавештава све припаднике српског народа да ће у другој половини ове године спровести попис, електронски и теренски, на којем ће моћи да се попишу сви они који себе сматрају припадницима српског народа.
Срби ће спровести свој попис
Пописивање ће бити добровољно, а пописана лица ће добити званичан сертификат који ће моћи да користе у остваривању права на школовање, стицање имовине, добијање држављанства, као и за друге повластице у нашој матици Републици Србији.
На попису у Северној Македонији регистровано је око 1,8 милиона становника, што наводи на закључак да су бирачки спискови у тој држави у мањој или већој мери у складу са резултатима пописа, јер је пописом евидентирано и нешто више од 260.000 нерезидентних држављана ове земље.
Од око 260.000 држављана Северне Македоније који живе ван граница ове државе две трећине су Албанци, док су 24,45 одсто Македонци. Последњи попис становништва у Македонији обављен је 2002. године, као део Охридског споразума којим су окончани сукоби македонских снага безбедности и албанских побуњеника, у којима је страдало око 200, а расељено 200.000 људи.
Најснажнија албанска странка, Демократска унија за интеграције, задовољна је резултатима пописа и наводи да Албанци чине безмало 30 одсто од укупног броја становника, односно нешто више од 24 одсто оних који живе на територији Северне Македоније.