Шта никада не можемо сањати и како да тумачите своје снове

Један од најпознатијих истраживача снова био је Сигмунд Фројд, аустријски лекар и психолог. Фројд је 1900. године објавио књигу „Тумачење снова“. Сматрао је да нам снови показују подсвесне жеље. Кроз његово даље истраживање и рад са пацијентима, дошао је до неких закључака шта нам снови говоре, како се манифестују у одређеним ситуацијама и шта сигурно не можемо сањати. Снови су уско везивани за психоанализу, те је он са својим пацијентима морао да ради дуже и да их анализира како би могао да тумачи њихове снове. Такође, сматрао је да нам снови могу давати неке информације из наше подсвести и чак нас упозоравати на одређене болести, преноси портал Магазин Новости.

Људски мозак је попут леденог брега у води. Наша свест је само мали део који вири изнад површине воде, док је подсвест онај много већи део леденог брега што се крије испод воде, који има све информације о нама и који се заправо анализира.

Снови су комуникација наше свести и подсвести. Подсвесни део носи највише информација о вама, које се пројектују кроз снове. Кроз информације које нам шаље подсвест могу се тумачити снови и можете открити своје најдубље жеље, ране, патње, комплексе, потенцијале, емоције, оптерећења, кочнице, неразјашњене односе, па чак и потенцијалне болести. Разумевање ваших снова је врло моћна алатка у спознаји себе и јачању интуиције, као и у доношењу одлука.

Тумачење снова постоји кроз психоанализу јер исти појмови не морају имати исто значење за сваког. За неког ко је имао лоше искуство са неком животињом нпр. мачком, није исто значење појма мачке као за оног ко није имао непријатно искуство. Самим тим, појмовник снова или сановник је генерализован на општем значењу, те онлајн сановници које читате не морају да буду уско везани за вас. Али уколико желите прецизно дешифровање појма и зашто сте нешто баш ви сањали, то је онда тумачење снова. За тумачење снова потребно је пре свега разумети себе, да би се ушло дубље у подсвест и дошло до сазнања зашто сте нешто сањали.

Психолози објашњавају да је до сада кроз низ истраживања доказано да неке ствари не можемо сањати у сновима. На пример, делови нашег мозга који су одговорни за тумачење језика су много мање активни док спавамо. Зато формирање и изражавање језика могу бити прилично тешки док сањамо. На пример, неки људи примећују да нису сигурни да они или други људи заправо говоре у својим сновима, а комуникација између њих више личи на телепатију. Дакле, можемо разумети концепте и идеје док спавамо, и можемо се изразити, али заправо не чујемо звук нити видимо да неко прича.

Постоји теорија да наш мозак не може да „измисли“ нове људе, а сви странци које видимо у својим сновима су или људи које смо већ негде срели или су њихова лица комбинација особина које смо већ видели. Фројд говори о томе да је наш мозак у стању да претумба појмове и да направи најневероватније ситуације, али да физички не може измислити неко место или неки лик. На пример, ако сањате неку грађевину у сну која вам је скроз непозната, ваш мозак није могао да га измисли, већ сте ту грађевину видели већ негде током живота, да ли уживо или преко телевизије. Исто важи и за људе, да сте одређени лик срели већ негде пре него да сте га измислили у сновима. Већина наших снова је вероватно заснована на свакодневним елементима из наших живота, тако да смо вероватно већ видели странце из наших снова. Можда их се не сећамо јер је интеракција била кратка и бесмислена, као, на пример, ако видимо особу у гомили или на некој ТВ реклами, а не сећамо је се свесно.

Покушавате да трчите, борите се или скачете високо, али чини се да све радите успорено и у месту, без обзира колико се трудили. Истраживачи сугеришу да можемо другачије да перципирамо време док спавамо, и брже и спорије. Осим тога, видимо снове током нашег РЕМ сна, а наши мишићи су имобилисани и опуштени током тог времена. На овај начин, наш мозак се брине да нећемо деловати на оно о чему сањамо. Дакле, овај осећај успореног кретања може настати због недостатка мишићне повратне информације или спорије неуронске обраде током ове фазе сна.

Огледала и одрази су радознали појмови када су снови у питању. Поента је у томе да се у стварном свету рефлексије придржавају закона физике, али снове покрећу наша подсвесна очекивања и сећања, а правила „стварног живота“ тамо не важе. Дакле, обично ћемо видети или нешто замућено или не баш препознатљиво у огледалу, или ћемо можда видети наша лица која су трансформисана на чудан начин.

Ако се пробудите непосредно пре него што умрете у сну, научници објашњавају да би ово могао бити само физиолошки одговор вашег тела на страх од смрти. Или можете да се пробудите пре него што се смрт деси јер у стварном животу стварна промена није извршена. Ви сте на ивици – на прагу сте.

Постоји теорија да сањамо како би наш мозак обрадио наше анксиозности и страхове и помаже нам да се носимо са стресним догађајима. Дакле, сањање делује као нека врста еволуираног одбрамбеног механизма, а ствари о којима сањамо често долазе из старијих делова људског ума. Они су више повезани са проблемима са којима су се наши преци могли односити, попут борбе и преживљавања. Исто важи и за читање, писање или казивање времена. Можемо добити општу представу, али ретко можемо разликовати одвојене речи или рећи тачно време

Није сваком сну потребно тумачење. Постоје снови који указују на догађаје који су се десили претходних дана, које ваша подсвест прерађује и који се јављају кроз сан. Постоје снови стварних сензација као нпр. имате проблем са зубом, па у сну сањате да вам зуб испада. Или да сањате воду, а да сте стварно жедни или сте дехидрирали. Зато се тумаче појмови искључиво који нису везани за ваше тренутне сензације или непосредне догађаје.