Више западних медија, укључујући Ројтерс, Вол стрит џорнал и руску службу Би-би-сија објавили су материјале из града Буча одакле су се руске трупе повукле, говорећи о мноштву тела која су лежала на путу. Касније се појавио снимак на ком се види како једно од „тела” помера руку, а затим се на ретровизору види како један од „убијених “ нагло „васкрсава” и седа.
„Овде се ради о сценаријима које су код нас већ испробани”, каже Анђелковић. Он подсећа на подметање експлозија 90-их година у Босни u Херцеговини српској страни, за које је било јасно да их је изазвала муслиманска, али и на случај Рачак где је недвосмислено доказано да није било никаквог злочина од стране српских снага, већ је све то изрежирано како би НАТО имао изговор за интервенцију.
Он не искључује могућност да су украјинске снаге извршиле масакр оних грађана Украјине за које су мислили да су, на неки начин, сарађивали са руским снагама, односно да нису испољавали непријатељство према њима.
„Не треба заборавити да у Украјини и даље велики део становништва себе доживљава припадницима истог народа са руским и није се код свих примила русофобија. Отуда је у питању можда и нешто горе од преваре - да су украјинске снаге извршиле злочин који сада приписују Русима“, наводи Анђелковић.
На питање да ли овакви покушаји кијевских власти да Русију оптужe за наводне ратне злочине могу уродити плодом, Анђелковић подсећа да Запад већ увелико прозива Русију без икаквих доказа, тако да њима не треба ништа друго осим пропагандног материјала за сопствене грађене.
„То не мора да буде било какав доказ, то може да буде најобичнија филмска монтажа. Стога, наставиће се прозивање Москве, али Москва је довољно снажна да на такве ствари не мора да се обазире. На срећу Русије она ипак није у положају у каквом је била Србија, да мора да стрепи од свакодневних, директних западних акција. Русија има начина да се носи са том врстом агресије с којом се суочава, а то показује и данас у Украјини“, закључује Анђелковић.