Реч грађана Србије: Снаге које су за јачу сарадњу са Русијом јаче од оних окренутих Западу
Резултати избора показали су да странке које инсистирају на јачој сарадњи са Русијом имају предност над прозападним што је јасан индикатор у ком правцу ће се развијати спољнополитичка орјентација земље, сматрају саговорници Спутњика.
SputnikРезултати одржаних избора нису значајно изашли са хоризонта очекивања, али су у нијансама указали на пресудна померања и заокрет гласачког тела од европске ка идеји доследног очувања националног идентитета.
У околностима када у Украјини букте сукоби, а Србија трпи притиске да се на свом европском путу придружи санцијама Русији, Срби су убедљивом подршком Александру Вучићу као председничком кандидату, али и поверењем које су поклонили десници - у драматичним превирањима, исцртали даљи спољнополитички пут земље.
Раст деснице, пад бојкот опозиције
Анализирајући прелиминарне резултате по којима Александар Вучић побеђује у првом кругу председничких избора са скоро 60 одсто гласова, на парламентарним изборима води СНС, а у Београду СНС и СПС највероватније имају већину, политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да се ништа неочекивано није догодило, али да се победа Вучића у првом кругу може сматратати историјском.
„ Ништа слично се није десило у историји Србије да неко други пут заредом прође у првом кругу са убедљиво већим бројем гласова“, коментарише Вук Станић
Чињеницу да СНС јесте победник са највише освојених гласова, али да по пројекцијама које се раде, нема самостално већину у Парламенту он објашњава растом рејтинга десних политичких странака, пре свих Коалиције Нада, патриотског блока Бошка Обрадовића и Заветника који су прешли изборни праг од три одсто. Они су, сматра, вероватно одузели неке гласаче СНС који је као и они негде десна политичка партија.
„ То није нека драматична промена. Слабије су значајно прошле од својих очекивања странке окупљене око некадашње тзв. бојкот опозиције, странке окупљене око Драгана Ђиласа с тим што је Здравко Понош остварио бољи резултат и поставио се у орбиту као лидер тог дела опозиције. Хладан туш је доживео Борис Тадић, нису успели суверенисти Саше Радуловића, а у политичку пензију је отишао и Војислав Шељеш“.
Глас за чување националног идентитета
Неки континуитет власти ће се, сматра Вук Станковић, наставити са различитим распоредом утицаја међу странкама које ће бити заступљене у новој влади. Значајно јачу позицију предвиђа СПС-у као важној карики у власти.
На питање шта све то скупа говори, у ком правцу су ишла очекивања грађана Србије, Вук Станковић одговара- удесно.
„То је рефлексија на нерешена питања која се тичу наслеђа распада Југославије, још отвореног косовског питања, отварања питања положаја Срба у БиХ , радикализовања питања идентитета Срба у Хрватској, посебно у Црној Гори. Грађани иду ка десним странкама које наглашавају национални идентитет и бригу за државу. Не верујем да ће после овога бити лако ићи у правцу увођења санкција Русима ма какав био притисак са Запада“
Еврореформисти одлазе у заборав
Поред повратка деснице као важну поруку избора Вук Станковић маркира и одлазак еврореформиста у заборав.
„Идеологија еврореформизма која је била детерминанта нашег политичког живота у првој деценији новог миленијума потпуно је занемарена. То полако иде у заборав. Резултати избора су показали да проруске странке имају предност над оним западним“.
Украјина је активирала просруско бирачко тело
И аналитичар Богдан Стојановић са Института за међународну политику и привреду као интересантну издваја чињеницу екстремно високог резултата Вучића, који је узео више у збиру него што су СНС и СПС узели заједно на парламентарним изборима.
Друга велика порука ових избора је, сматра, успех десничарских организација.
„Управо је криза у Украјини утицала на бирачко тело које подржава Русију да се активира и свој глас да странкама попут Српске странке Заветници, Двери или ДСС, које у збиру имају више од 15 процената“.
Влада са Мађарима или СПС-ом?
Када је реч о постизборној комбинаторици, Стојановић каже да СНС неће имати довољан број мандата да формира Владу али да је извесно да ће мандате за већину моћи да обезбеди са СПС-ом или мањинама, при чему „расути гласови“ испод цензуса не могу ништа битно да промене.
„Мађари ће имати пет или шест мандата и та коалиција је могућа, мада очекујем да ће окосница власти остати СПС-СНС, а не искуљчујем и да би неке од патриотских организација могле да уђу у власт због Београда“
Нема Рио Тинта-нема резултата
На питање како објашњава да су неке странке прецениле своје могућности, a друге неочекивано заблистале, Стојановић каже да јесте интересантно да су поједине опције за које су истраживања показивала да ће се наћи испод прага цензуса, попут Бошка Обрадовића - Двери, прешле цензус, док друге којима се предвиђао значајан успех нису много постигле.
„Неуспех, рецимо, коалиције око Маринике Тепић резултат је тога што тема избора више није била екологија нити Рио Тинто.Они су говорили да ће освојити преко 20 посто, а сада видимо где су“.