КУЛТУРА

Руски иконописци из 17. века у Смедереву: Дарови хиландарске руске лавре пред нашом публиком

Поводом Дана Музеја у Смедереву, 12. априла се отвара изложба „Дела руских уметника у Музеју у Смедереву. Слике и иконе од краја 17. до средине 20. века“.
Sputnik
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).

Изложба је настала као плод трогодишњег пројекта „Руска уметност у смедеревском музеју: конзервација и рестаурација слика и икона“ која је имала за циљ обнову и заштиту најугроженијих дела руских уметника. Пројекат је временом прерастао у изложбену поставку која сведочи о руско-српским уметничким везама, о деловању руских уметника у Смедереву, улози и значају који су имали у урбаном и културном развоју града у периоду између светских ратова.
Важан део изложбе чине дела руских сликара и иконописаца која потичу из приватне предратне колекције уметничких дела Милана Јовановића Стојимировића, која се налази у саставу Музеја у Смедереву од дана његовог оснивања. Музејским аквизицијама, поклонима и откупима, колекција са делима руских уметника значајно се увећавала.
"Жетва" Дмитрија Васиљевича Вележева
На изложби ће први пут, након уласка у музејску збирку, бити изложене слике и акварели, рано преминулог, академског уметника Дмитрија Васиљевича Вележева из 1866. године, са представама пејзажа градова Ташкент, у данашњем Узбекистану и Хоџе Такође ће први пут бити изложена икона Светог Јована Златоустог, дар хиландарске руске келије Светог Јована Златоустог, Смедеревцу Владимиру Љотићу, конзулу Србије у Солуну у периодима између 1890-1894. и 1904-1909, затим портрет породице Бранковић, који је атрибуиран сликару Ивану Дикију.
Успења пресвете Богородице
У новом светлу, након конзерваторско-рестаураторског третмана, на изложбеној поставци ће бити изложена дела Василија Резникова, Рославеца, Мејендорфа, и најзначајнија међу иконама чудотворна икона Успења пресвете Богородице из Кијево-печерске лавре, с краја 17. века.
Конзерваторско-рестаураторске радове извеле су мр Вања Јовановић и Славица Јанаћковић. Ауторка пројекта и изложбе је др Снежана Цветковић, а аутор поставке је др Милорад Младеновић.
Изложба ће бити отворена од 12. априла до 25. јуна 2022. године. Улаз је слободан.
Коментар