Борбе у том делу града не престају ни на минуту – одјекују мине, туку аутомати и митраљези, а између кућа тутњи тешка војна техника. У ваздуху се осећа оштар мирис горива и спаљених гума.
Најинтензивније борбе већ неколико дана се воде на Булевару Меотиде – широкој улици са великом паркинг зоном. Одатле до „Азовстаља“ је свега километар и по. Тактика је једноставна – прво се на зграде које су заузеле екстремистичке снаге испаљује неколико граната, затим наступају јуришне групе, након чега просторије чисте припадници Специјалног одреда за брзо реаговање (СОБР – специјална јединица руске Националне гарде) и врше провере деминери.
Стратешко чвориште
Поред милитаната батаљона „Азов“, у фабрици „Азовстаљ“ утврдили су се и припадници 36. засебне бригаде маринаца Оружаних снага Украјине – преко 3.000 војника. Не намеравају да се предају. Украјинска војска претворила је железару у једно огромно утврђено подручје које је изузетно тешко освојити.
За јуриш се врше темељне припреме: у Маријупољ су прво стигли тешки самоходни минобацачи калибра 240 милиметара „тулипан“. Њихов задатак је да пробију одбрану противника.
„Азовстаљ“ је највећи индустријски центар региона, у суштини – град у граду. Фабрика се налази у јужном делу Маријупоља на обали Азовског мора, на ушћу реке Калмиус. Посматрано из птичје перспективе, ради се о огромном лавиринту, површине 11 квадратних километара. У совјетско време овде је изграђено 41 постројење и 80 великих хала.
У фабрици је радило најмање 10.000 људи: топили су челик, бавили се ливењем гвожђа, испоручивали кокс, правили шине и још много тога. У Украјини је ово предузеће било монополиста када је реч о многим врстама ваљаног метала. На пример, 2020. године изливено је преко четири милиона тона челика.
Шест спратова под земљом
Тешко је замислити бољу линију за одбрану – фабрика је грађена тако да траје вековима. Бетонски зидови, разграната мрежа пролаза и технолошких тунела, бројне високе конструкције идеалне за осматрање и снајперске положаје.
У погонима су опремљени положаји тако да могу одолевати дуже време, а сви прилази њима су густо минирани. Артиљерију „Азова“ и Оружаних снага Украјине углавном чине преостали минобацачи који су распоређени ближе обали и заштићени масивним фабричким постројењима.
Под комбинатом се налазе складишта и поуздана скровишта која иду испод земље на дубину од шест спратова. Екстремистичке снаге се слободно крећу њима и тајно пребацују појачања из једне тачке у другу.
„Наша јединица још није покушавала да уђе у саму фабрику, али мислим да је то питање дана“, каже припадник Специјалног одреда за брзо реаговање који се недавно вратио из операције чишћења околних територија.
„Противник је добро опремљен и припремљен, како тактички, тако и физички. Плус – одлично познаје терен“, каже он.
Освајаће се погон за погоном, треба преузети контролу над бројним пролазима. Главну потешкоћу представља то што је већина хала „Азовстаља“ скривена од камера средстава за ваздушно извиђање офанзивних снага.
Међутим, украјинске екстремистичке снаге су сатеране у јазбину и јасно је да им одатле нема изласка.