ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Откако је допутовао у Сарајево и преузео дужност амбасадора САД у БиХ, Мајкл Марфи понаша се управо онако како је најавио у свом првом обраћању јавности – тада је, подсећамо изјавио да се његов мандат у БиХ састоји се у томе да ради на „противмерама Русији и Кини које прете будуц́ности БиХ“.
А као прву меру у својој борби, Марфи је, изгледа зацртао избацивање Русије из Савета за имплементацију мира (ПИК), и то на основу претпоставке – у одговору на питање присуствује ли Русија седницама ПИК-а, одговорио је да Русија не учествује на састанцима Управног одбора ПИК-а, да није уплатила чланарину ОХР-у, што се примењује за све чланице, па претпоставља да се повукла.
Из руске амбасаде у Сарајеву, пак, стигао је одговор да је Русија чланица Управног одбора ПИК-а, као и да не постоји механизам за суспендовање њеног учешћа у раду ове институције.
Русија је потписница Дејтона и не може да буде искључена из рада ПИК-а
Нико никада није видео статут по којем делује ПИК, напомиње политички аналитичар из Бањалуке, Анђелко Козомара – једино што се зна је да их високи представник, ма ко то био, беспоговорно слуша.
„Отуда и нејасноћа могу ли да искључе Русију или не из рада ПИК-а. Вероватно не могу, зато што је Русија, уз САД, једна од великих сила, потписница Дејтонског споразума“, наводи он.
С обзиром да се ради о телу које једнострано доноси одлуке, на основу онога што каже амерички амбасадор, Русија се прво није саглашавала са одлукама, а на неколико последњих заседања није ни присуствовала јер су се одлуке доносиле мимо њене сагласности, иако је познато да би ПИК требало да одлучује консензусом.
Једино што може да се уради против чланства Русије у ПИК-у је да је не позивају на састанке и да заседају без присуства руског амбасадора, сматра Козомара.
О легитимности САД не морају да брину, јер је сам ПИК нелегитиман од почетка постојања, додаје он. Ради се о телу које ни једном речју није поменуто у Дејтонском споразуму и које је основану на основу договора амбасадора који су окупили у Бону.
Америци ће се вратити сво зло које су извозили у свет
С обзиром на понашање Мајкла Марфија, поставља се питање шта желе САД и њихова вероватно једнина савезница, Велика Британија у БиХ – очување мира, или нови рат, пита се историчар Чедомир Антић.
„Савет за примену мира изграђен је вољом великих сила. Хтели или не да прихвате, Русија је једна од великих сила; та велика сила има поштовање и поверење Срба. Хтели то или не да прихвате, САД и Британија су бомбардовали Србе, било да су хтели да се отцепе од држава неуставно отцепљених од СФРЈ, било да су чували међународно признате границе. Према томе, постојање Русије и Кине је спасоносно управо због равнотеже, која, ако не буде одржана, ми не видимо могућност праведног исхода зато што су себичне империјалне САД толико непоштене и анахроне да не могу да изазову ништа друго осим даљих напетости и сукоба“, сматра он.
Антић се такође пита зашто су, у време када је Русија била најслабија, САД и њени савезници толико инсистирали да први пут после 1914. Русија уђе у савет великих сила који има утицаја на Балкану.
„Врло је јасно зашто су то хтели – зато што нису хтели ни УН, ни ЕУ. Јер сама идеја деловања САД на Балкану је дубоко антиевропска, и то они који су већ седамдесет година окупирани од САД и они који су им трчали у окриље да створили своје националистичке, а неретко и шовинистичке утопије, тренутно не могу да разумеју, али ускоро ће разумети“, наводи наш саговорник.
Према његовом мишљењу, ни америчка дубока држава не зна шта жели у овом региону јер Балкан је Вашингтону одговарао само онда када је ратовао или ратује са Русијом или ЕУ.
Што се механизама за избацивање Русије из ПИК-а тиче, Антић, мислећи на Косово и Метохију напомиње да нису постојали механизми ни за отцепљење појединих територија или за признање њихове независности, па су САД тако нешто подржале.
„То је диктат јачег и непрекидно прете Републици Српској да ће трупе које се врте по Бијељини, Брчком и Бањалуци, преузети најважније институције. Међутим, само бих хтео да скренем пажњу да је земља која је заменила невиђени пораз у Вијетнаму хибридним ратовима и ратовима свих против слабијих, сада отворила превише фронтова и уверен сам да ћемо за наших живота имати прилике да видимо како ће се сво зло које су САД извозиле у протеклих тридесет година вратити у САД“, закључује Антић.