ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Од почетка специјалне руске војне операције у Украјини држављани Русије који раде у иностранству свакодневно су изложени притиску, а власти добијају мноштво порука о њиховој жељи да се врате у домовину. Због тога, каже за Спутњик експерт Руског института за стратешка истраживања Михаил Бељајев, држава планира да преузме на себе трошкове пресељења руских држављана, обезбеди радна места и високе плате, помогне у проналаску места становања, пружи им могућност добијања повлашћених хипотека и примања разних врста социјалне помоћи, као и да их ослободи служења војног рока.
Шта се нуди повратницима
Како објашњава Бељајев, разлог због ког су бројни Руси последњих деценија одлазили да раде на Западу су повољнији услови рада. Стога, како каже, они се неће вратити само на један позив државе.
„Ако заиста желимо да дођу овде и продуктивно раде, Русија им мора обезбедити услове за рад који су колико-толико слични онима које су имали у западним земљама, а због којих су заправо и отишли“, истиче он.
Држава треба да обезбеди услове за живот на које су ти стручњаци навикли у иностранству, а пре свега се ради о високим платама.
„Осим високих плата, многима од њих потребан је и кров над главом и одговарајући животни стандард за њих и њихове породице”, истиче Бељајев.
Према речима овог експерта, Русији су управо због санкција које су јој наметнуле западне земље потребни високообразовани стручњаци чије би јој знање помогло да поново буде земља са високо развијеном и диверсификованом технологијом.У овим тешким временима Русија се, сматра стручњак, у потпуности мора посветити развоју домаће индустрије, а највећа потражња биће за ИТ стручњацима, јер су многе индустријске гране засноване на одређеној ИТ технологији.
„Ми имамо индустрију, али у многим областима зависили смо од земаља које су нам увеле санкције. Нама су неопходни одговарајући кадрови који би могли да раде у одређеним индустријским гранама и реализују разне програме. Стицајем низа околности, они су напустили нашу земљу. Сада нам је њихова помоћ веома потребна“, истиче стручњак.
Бројне бенефиције
Према мишљењу Бељајева, обезбедити услове за повратак руских стручњака у земљи је веома тежак задатак са којим власти треба да се што пре ухвате у коштац. Притом, како каже, треба имати на уму да празна обећања не долазе у обзир, него само информације поткрепљене гаранцијама. „Држава мора да покаже да руска привреда има простора и потребу за стручњацима. Пред њима треба да буде много избора. Ако схвате да их чекају добри услови, они ће сами желети да се врате“, констатује експерт.
Проректор Финансијског универзитета при Влади Русије Александар Сафонов каже да програм репатријације функционише у Русији од 2007.године а да је сада посебно добио на значају. Програм је намењен држављанима Русије који дуго бораве у иностранству, држављанима бившег СССР-а који сада живе на територијама бивших совјетских република, као и Русима који су одавно емигрирали из ове земље.
У оквиру овог програма, повратници имају право на бројне бенефиције: ослобођени су плаћања царине приликом превоза имовине, као и трошкова путовања. Осим тога, како каже експерт, породицама се пружају услуге проналажења посла преко центара за запошљавање, као и привременог смештаја. Родитељима, као и деци која крећу у школе и предшколске установе, обезбеђено је здравствено осигурање, а руски држављани ће имати могућност да се бесплатно лече у многим клиникама“, истиче стручњак.
Задатак за институције
Сафонов објашњава да је руска организација „Росотрудничество” задужена за прикупљање докумената од сународника који желе да се врате, док је за помоћ у проналажењу посла руским држављанима одговорна Федерална служба за рад и запошљавање („Роструд”).
Стручњак додаје да постоје Руси који су због дугог боравка у иностранству донели одлуку да промене држављанство, а приликом повратка у Русију желе да врате руско. „У тој ситуацији сународник се обраћа „Росотрудничеству”. Организација активно учествује у припремању потребне документације и прослеђује Министарству унутрашњих послова које је одговорно за решавање овог питања”, истиче експерт.
На питање колика сума се издваја у просеку за повратак стручњака у домовину, Софонов каже да држава издваја новац у зависности од потреба.
„Не постоји фиксни износ новца. Власти комуницирају посебно са сваком особом која жели да се врати и прилагођавају се у односу на њихове потребе“, констатује стручњак.
Он додаје да много зависи од државе из које желе да се врате.
“Цене летова нису исте за сваку земљу. Због тога власти не могу издвојити исту суму новца за све руске држављане.“, наглашава он.
То правило, како каже, важи и за привремено место становања.
„Многи Руси који су отишли због бољих услова из наше земље немају где да живе када се врате. Новац се издваја у зависности од тога да ли хоће да наставе живот у Москви или неком другом граду. Цене становања су свуда различите“, истиче експерт.
Подсетимо, према подацима руског Министарства унутрашњих послова, од 2006.до 2018.године, у Русију се доселило 826 хиљада људи. Највише сународника преселило се из Казахстана, Украјине, Таџикистана, Јерменије и Молдавије.