Да ли ће ЕУ сметати руско власништво у НИС-у /видео/

Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић потврдила је да је Србија изузета из петог пакета санкција ЕУ према Русији, што значи да ће снабдевање домаћег тржишта нафтом преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ) бити настављено и после 15. маја.

Како је у емисији Енергија Спутњика објаснио професор Факултета за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) и некадашњи генерални секретар Националног нафтног комитета Србије (ННКС) Горан Радосављевић, живимо у комплексном времену, па и уредбе Европске уније када је реч о санкцијама Русији постају све комплексније.

Према његовим речима, претходним, четвртим пакетом санкција према Русији Европска унија је средином марта прописала да је забрањена било каква сарадња са руским државним компанијама које су под санкцијама, између осталих и са Гаспромњефтом, Росњефтом и неким другим компанијама из нафтног-гасног сектора, као и са њиховим ћеркама-компанијама у којима оне имају преко 50 посто власништва.

„Од те забране изузете су компаније које послују на територији ЕУ, па је самим тим НИС суштински остао једина компанија у овом региону која послује по тим правилима и која потпада под санкције. НИС се тако нашао у околностима да у једном тренутку неће моћи да увози сирову нафту, с обзиром на то да највећи део сирове нафте долази преко ЈАНАФА, који је најавио да ће обуставити испоруку нафте, а друге опције практично нема. Међутим, испоставило се да, на нашу срећу, то очигледно није баш била намера ЕУ и да су они овом последњом променом од пре неколико дана додали један изузетак од санкција, а који се односи на земље ЕУ, Швајцарску и земље Западног Балкана“, наводи Радосављевић.

У том смислу, додаје гост „Енергије Спутњика“, у наредном периоду нећемо имати проблем са снабдевањем наше рафинерије у Панчеву сировом нафтом кроз Јадрански нафтовод.

Код нафте, додаје, постоји и одређени вид креативности, јер се њено порекло рачуна на основу већинског порекла – 50 плус 0,1 посто учешћа неке нафте:

„Имате и много такозваних блендираних нафти – ОПЕК нафту која је често блендирана и не зна се одакле је дошла – мало из Ирака, мало из Саудијске Арабије и тако даље. Тако да сада имамо једну интересантну ситуацију да је, на пример, компанија Шел оптужена да је лажирала нову врсту нафте коју је пласирала на тржиште, јер је стављала 49,9 посто руске нафте, а 51,01 неких других нафти и продавала је као нафту која није руска“.

На питање да ли би Европској унији сутра опет могло да засмета то што је НИС у већинском руском власништву, Радосављевић каже да треба имати на уму да је та компанија под финансијским санкцијама од 2014. године и да ни једног тренутка није била изузета од санкција.

„НИС годинама има проблеме са задуживањем код банака које су из ЕУ, а послују на територији Србије. Он је сада, овим петим пакетом мера изузет од специфичног вида санкција везаних за увоз сирове нафте. Дакле, у овом случају он неће имати тих проблема, али ће вероватно имати неких других проблема. На срећу, од 2017. или 2018. године НИС је диферсификован, односно почео је све више да користи неке друге типове нафте купујући нафту на тржишту, па се у последње време све више користи ирачка нафта, а користи и неку казахстанску нафту и нешто руске нафте. Суштински, он у наредном периоду не би требало да има проблема битних за функционисање, а везано за санкције“, јасан је гост „Енергије Спутњика“.

Како каже, треба имати на уму да је мајка-компанија НИС-а, Гаспромњефт, под директним санкцијама, али да неке друге руске компаније нису:

„Дакле, постоје неки изузеци који су и направљени само због тога што ЕУ нема алтернативу за увоз одређених производа из Русије. ЕУ је суштински, од најаве и првог текста санкција, па до овог последњег пакета, те санкције разводнила и релативизовала, опет из разлога јаке повезаности европске и руске привреде и немогућности субвенционисања“.

Радосављевић каже да му се чини да се од Србије у овом тренутку не тражи да промени власничку структуру у НИС-у, будући да је у већинском руском власништву.

„У претходном, четвртом пакету санкција у једном члану стоји став да су изузетак од санкција и компаније у којима су мањински власници под санкцијама. Мислим да је то остављено и у овом, последњем пакету, а изузеће од санкција је сада и додатно проширено. Не знамо у ком правцу ће санкције даље ићи и колико ће се на Србију вршити притисак да уведе санкције, али колико видим чак и увођење тих санкција суштински не значи ништа", истиче Радосављевић.

Он, каже, не види искрену намеру Европе да уведе санкције Русији.

"У сваком случају Србија је скоро 30 посто власник НИС-а и има двоструки интерес да та компанија добро послује. То је компанија која је ушла и у сектор енергетике и петрохемије и убудуће ће имати велики утицај у овом региону, па је добро да се таква компанија сачува. Шта ће за НИС и државу конкретно значити уколико санкције буду ескалирале, то су пројекције које држава треба да направи“, указује Радосављевић.

Када је о реч о руском гасу, Радосављевић примећује да је његово плаћање у рубљама ојачало руску националну валуту.

Радосављевић каже да Европа, суштински, нема алтернативу за руски гас у овом тренутку.

„Ми смо једина земља која у Европи није увела санкције Русији и Европа ће сигурно желети да у том смислу покаже неку јединственост. Али, оно што нама предстоји су преговори око новог дугорочног гасног аранжмана са Русијом и мислим да ми у овом тренутку немамо интерес да уведемо санкције Русији. Ипак, остављам резерву да ћемо у једном тренутку ипак бити приморани да то урадимо. Али, руска страна је и до сада разумела да Србија и српска политика има искрене, пријатељске односе према Русији. Треба дакле гледати неке дугорочније, пре свега економске интересе, тим пре што имамо Европу која има економски интерес да сарађује са Русијом, а ти интереси су такви да, као што видимо, ипак не уводи санкције ни Гаспрому, ни Гаспром банци и прави изузетке за увоз енергената и неких роба из Русије“, закључује Горан Радосављевић.